Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

ЗАКОНОДАВНА НАДЛЕЖНОСТ У РЕГУЛИСАЊУ КРИВИЧНОПРАВНОГ ПОЛОЖА JA МАЛОЛЕТНИХ УЧИНИЛИЦА КРИВИЧНИХ ДЕЛА

Дискусија која се водила у погледу законодавне надлежыости у области кривичног права, с обзиром на нова уставна решења, није мимоишла ни питање регулисања кривичноправног положаја малолетних учинилаца кривичних дела. Различита схватања о разграничењу законодавне надлежности федерације и република односно покрашна дошла су до изражаја и у односу на ово питање. Одредбе Уставног аманлмана XXX став 2. тачка 11, по којима федерација својим законима „уређује опште услове за изрицање казнених санкција за кривична дела и врсте тих санкдија”, тумачене су, утлавном, на два различита начина. По i едком схватању, које je под казненом санкцијом подразумевало сваку судску меру која се може изрећи поводом извршења неког кажњивог дела, федерација je надлежна да своlим законима у потпуности регулише и примену кривичних санкција за малолетне делинквенте. Аруго схватање je појам казнене санкције везивало само за оне кривичноправне мере које формално имају карактер казне и, по њему, федерација би била надлежна да регулише само примену казне малолетничког затвора, док би се васпитне мере и услови за њихову примену регулисали републичким односно покрајинским законима. Пајзад, по трећем схватању, овлашћење федерације да својим законима регулише читаву материју општег дела кривичног нрава, дакле, и примену свих кривичних санкција, не треба схватити тако да све врсте санкција и услови за гьихову примену треба у истој мери да се регулишу савезним законом. Специфичност појединих санкција и већа или мања потреба да се у односу на њих постигну јединствена решена, треба да утичу и на обнм њиховог регулисања у савезном кривичном законодавству. При томе се нарочито мислнло на васпитне мере односно уопште на регулисање кривичноправног положаја малолетника. Овакво схваташе дошло je до изражаја у Нацрту предлога за доношење Савезног кривичног закона из 1972. године, који je предвиђао да савезни закон садржи само начелне одредбе о одговорности малолетника и примени васпитних мера односно малолетничког затвора, док би остали део ове материје био регулисан у законима република и покрајина. Основни разлог за овакво схватање законодавне надлежности јесте специфичност ове криминолошке катего-