Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

342

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Тематика о саобраћајним деликтима обрађена je у свој њеној сло жености, почев од самог појма ових деликата па све до поступка изрицања и извршења казни према саобраћајним делинквентима. Појам саобраћајних деликата одређен je од аутора овог чланка X. Шулца (Hans Schultz) тако да он обухвата она кривична дела у саобрађају која представљају повреде саобраћајних прописа, одредаба о условима возила и возача у саобраћају и саобраћајних правила; кривична дела ради заштите саобраћаја; и нехатна убиства и телесне повреде у саобраћају. Дакле, по страни су остала кривична дела код којих je моторно возило само средство њиховог извршења, затим присвајање возила ради обогаћења, као и кривична дела настала поводом саобраћаја, найме када између два лица услед њиховог понашања у саобраћају доhe до вређања, телесних повреда или убиства. Интересантно je да у* статистици о овим кривичним делима срећемо и податке за Југославију. Пажљиво су изложене криминално-политичке и криминолошке особености ове делинквенције, а потом су проучене варијације на тему саобраћајни деликт, саобраћајни удес и узроци удеса. Y погледу извршилаца ових деликата наглашена je теза X. Гепингера (Hans Göppinger),, да не постоји тип саобраћајног делинквента. На овом плану презентирано je упоредно изучавагье извршилаца ових деликата и извршилаца других кривичних дела. Посебно je обрађена веома спорна проблематика одузиманьа моторног возила ради употребе, вожтьа у прилитом стану, као и бекство са места удеса. Кад je реч о кажњавању саобраћајних делинквената истине се да су од казни карактеристичне краткотрајно лишење слободе и новчана казна, а од мера безбедности одузиманье возачке дозволе. Но, ова студија у оквиру лексикона завршава се са напоменом да je пред крилшнологијом и даље задаток интензивног проучавак.-' озе делинквешцуе како би се нашла ефикаснија средства за њено сузбијање. О виктимологији пише сам уредник X. Ј. Шнајдер (Hans Joachim Schneider). Његов рад представља и по захвату и по опсежности читаву монографију о овој релативно новој дисциплини у оквиру науке о криминалитету. Аутор веома савесно испитује настанак и појам ове дисциплине. Неизбежно се задржава и у вишС махова враћа на капнтално дело из ове области X. ф. Хентига (Hans von Hentig): The criminal and his victim, jep оно представља и прво систематско излагање виктимологије (1948). После пажљивог излагања различитих схватања појма жртве, аутор и сам дефинише жртву као лице или организацију која je угрожена, повређена или уншптена кривичним делом. Но, иза ове једносхавие дефиннције аутор разоткрива изванредыо различити каталог могућих жртава. Тако долази и до поставке о виктимологији у ужем и ширем смислу речи. Виктимологија у ужем смислу речи je наука о жртви кривнчног дела, а у ширем смислу речи наука о жртви успште, найме овде се ради о жртвама кривичних дела, различитих удеса и о жртвама друштва, његових трупа и представника. Одмах вала додатн да je виктимологија у ширем смислу речи облает истраживања психологије, пснхијатрије и социолошје. Одређујући међусобни однос криминологије у ужем смислу речи и у ширем смислу речи, аутор подвлачи да je то практично однос који констатујемо између кривичног дела и девијантног понашања. Но, ипак нам се чини да аутор није до краја нздиференцирао ова два аспекта виктимологије, али je отворио у сваком случају шнроко поле разматрагьа. До које je мере виктимологија једна сложеница за себе најбоље указује покушај регистровања њеш!х задатака. Веома je уско и недовољно рећп да ce задатак виктимологпје нсцрпљује у проучавању односа између преступника и жртве кривичног дела. Вшпе од тога виктимологија мора да се посвети проучавању и откривенпх и неоткривених жртава. Она мора да изучава меЬусобно деловање у његовој динамици између учиниоца, жртве и друштва, као и улогу жртве у