Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

265

СХВАТАЊЕ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЧА О ЗАДРУГАМА

на задруга у Марковићевом схватању била идеализована и глорификована. Прво, Марковић je био начисто да je време породичне задруге прошло и да се не може вратити али и друга, што je много важније, да патријархално друштво не може да буде по својим основним и божићним друштвеним односима основа изградње содијалистичког друшхва. Говорећи о будућем комунистичком друштву он je то најјасније изразио следећим речнма: „За доказ да комунизам значн потирање слободе личности обично се наводе нека патријархална ... друштва као што je нпр. спартовско и руско и др. Очевидно, овде постоји тиранија друштва над личношћу, не због комунизма у имању, већ због тога што се сами људи сматрају као предмет своЈине, што je старешинство у патријархалном друштву уопште скопчано вазда са неограниченом влашћу над делим друхптвом. Неслобода ту долази од патријархалних одношаја, а не од комунизма”. С 2 ) Ово јасно показује да Марковић није могао имати само за узор породичну српску задругу која je била оличење патријархалних односа. Сумње нема јер он јасно истине да „управо je тип демократског друштва асоцијација a патријархалног породица.” ( ,3 ) Међутим, ови моменти су важни не због негирања тврдње С. Joвановнћа, већ због тога што се јасно уочава да Марковић сматра да je асоцијација виши облик људског удруживања, а самим тим да се суштгшски разликује од породичне задруге. Управо je асоцијација онај образац којем он тежи у својем схватању задруге. То се јасно показује када Марковић одређује ко je су основне разлике између нове асоцијације и породичне задруге. „Очевидно у друштву где постоји општинска својина, моба, позајмица ... потребан je само један корак даље па да се организује производња у великој размери, да се у тој великој производњи примене сва научна открића која увеличавају производњу. С 4 ) Дакле, не патријархална задруга са ситном производњом за сопствене потребе, већ крупна задруга. Идеја крупног начина производње, или како сам Марковић каже „велико таздинство”, то je онај нов елемент, то je оригинална комбинација народних установа и научних достигнућа у заснивању сеоског задругарства. „Крупно газдинство". Своје схватање о крупном начину произвоЁења, Марковић je изградио у једном горућем спору свога времена. Мишљења економиста била су подељена у питању власништва на земљи и величине земљишних поседа јер су једни сматрали да ће упоредо са развојем друштва ишчезнути приватна својина и снтни земљишни посед, а друга супротно. Марковић je у основи заузео слично становиште које су имали Маркс и Енгелс, a које се састојало у томе да продукдиони одяоси који владају у индустрији када се увуку у пољопривреду дају сличне резултате од којих je најважнији стварање крупних земљишних поседа. Y том смислу он закључује: „Y манифактури и индустрији показује ce јасна чшьеница да je машннско-фабричко произвођење нераздвојно скопчано са великим газдинством... Исто тако стање морало би

С 2 ) С. Марковић „Сабрани списи” Бгд, Култура 1960. књига I страна 350. ( ,3 ) С. Марковић „Целокупна дела”, Свеска 6, Бгд, 1911, стр. 131. ( м ) IBIDEM, свеска 6, страна 144.