Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

298

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

На овој линији су се среди конзервативни заступниди монархистичких струја и либерали ( и ). 5. Вихпеструки су разлози Марковићеве врло ошхре критике бирократског слоја. Они би се могли довести у везу са његовим схватањем улоге науке и образованих људи, категоријама производног и непроизводног, корисног и некорисног рада, које уводи први пут се озбиљно бавећи политичном економијом, и са гледиштима о друштвеном и државном уређењу. Науци je Светозар Марковић придавао значај кључног покретача акдије у средний пуној незнања какву je представљала Србија. Полазећн од тога да „сав развитак народа у свим гранама зависи поглавито од његовог умног развитка” Марковић са ове тачке замера бирократији бар две основне ствари: да су образовани људи који раде у чиновничком апарату, служећи монархијн потпуно искренули своју основну мисију упознавање народа са сопственим објективним положајем, и указивање на прави пут ка измени стања, и да ce, због мноштва привилегија које собом носи овај позив, готово целокупна потенцијална интелигенција окреће „чиновничким" занимањима, запостављајући друге професије далеко значајније за општи развој друштва ( 13 ). Непосредна последица тога лежи у заостајању свих грана производив, дакле назадовању целокупне привреде. Историјска je чшьеница да je административно уређење државе захтевало образовани административни апарат. Стицајем околности гро образованих Срба најмљених за овај посао живео je преко Саве и Дунава, у Аустрији. За Марковића je то било аргумент више да je погрешно окретати се нечему „са стране”. Заиста, доносећи менталитет по узору на средину у којој су живели, аустријски Срби су уносили начин живлења сувише претенциозан за једну сиромашну средину. Али je њихов основни „грех” лежао у природи посла који су обављали. У обимном Марковићевом делу тешко je наћи места где он не мисли лоше о администрацији уопште, и где je не изједначује са бирократијом. Ово се може разумета тек када се схвати његова по дела на производни и непроизводни, користан и некористан рад. Производни рад по њему je само онај који у крајњој линији отвара или помаже да се створе материјалне вредности ( м ). Сходно томе, ( 12 ) Марковић се националним питањем ни je много бавио, нарочито у односу на остале проблеме о којима je пнсао. Свој став о националном питању најизразитије je поставио критикујући све јаснији национализам Уједињене омладнне српске. Ту je почео са раскринкавањем великосрпске патетике, идејом да се и у народу где je нарочито гајен култ слободарства може развијати националистичко-освајачке претензнје. Ову његову ндеју касније je разрадио Димитрије Туцовић, пре свега у свом спису ~Србнја и Арбанија".

( ,3 ) Св, Марковић: Српске обмане, Сабрани описи I, страна 163. ( 14 ) По Марковићевој дефиницији: .. ми само оне радове узнмамо као економскн пропзводне, који у крајњем резултату свом стварају или помажу да се створи материјалнн произвол. . . Непроизводан рад зове се онај који производи само непосредну насладу, а не увеличава ни на који начин ни пос ре дно ни непосредно средства за производњу матер и јалн их добара. . . Први рал увеличава производну снагу друштвену, други je не увеличава већ je умањава.” (Св. Марковић: Начела народне економије, Сабрани списи IV, стр. 179.