Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

CУДCKA ПРАКСА

БЕЛЕШКЕ УЗ ЗБИРКУ СУДСКИХ ОДЛУКА ЗА 1972. ГОДИНУ

1. Месна надлежност по пребивалшиту туженог у месту у коме се налази његова угоститељска радња. Врховни суд Југославије je у једном спору заузео став да се као пребивалиште туженог има узехи и место где тужени има своју угоститељску радњу (Реш. Р 455/71, од 25.1.1972. 30 1972—1—80). Одлука je значајна, прво, запојампребивалшита. Taj појам није у ЗПП-у дефинисан, те ce пракса нижих судова ■— бар на подручју СР Србије служила одредбом чл. 4. Закона о пребивалишту и боравишту грађана („Сл. гл. СРС”, бр. 51/71), по којој je пребивалшпте место на коме ce једно лице настанило са намером да у њему стално живи. Y овом спору, меЁутим, тужени je имао стан на подручју другое суда, а не оног на чијем подручју се налазила његова радња. Изгледа да ВС Југославије стоји на становишту да пракса треба да појам о коме говоримо изграђује независно од законских текстова који нису намењени судским постугщима. Аруго што поводом ове одредбе треба приметити, то je да се допушта могућност постојања два пребивалишта. Законик о граВанском судском поступку од 1929. изрично je предвиђао такву могућност (§ 62. ст. 2), коју треба прихватити и за данаппье право (’). 2. Месна надлежност за спор против војне установе. Врховни суд Хрватске je у свом решење Гж 1553/71, од 2.6.1971 (30 1972 —1—78) исправно узео да се одредба о искључивој месној надлежности за спор против федерације из обавезе коју je засновала војна јединина, не примењује на спор против војне установе. Одлучујући je аргумент бар према објављеном делу образложења да Закон о Југословенској народној армији разликује у чл. 7. војне јединице и војне установе. Ово тумачење разумемо тако да одлучујуће треба да буде то што тужени има сопствени персоналитет, различит од персоналптета федерације. (Y спору се радило о захтеву радника против војне угоститељске установе код које je запослен.) 3. Месна надлежност за спор поводом изгубљеног родитељског издржавања. Ова тужба je по својој природи тужба за накнаду ште-

(') Ту могућност предвиђају и савременп југословенскп аутори, који појму настањености дају шири смисао. Види: Цуља (Zuglia), ГраБанскп парнични поступак ФНРЈ, 1957, стр. 165; Јухарт, Цивнлно процесно право ФЛРЈ, 1962, стр. 148; Трива, Грађанско процесно право I, 1972, стр. 206.