Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

307

CYACKA ПРАКСА

те, те се надлежносх по набору одређује по чл. 46. ЗПП-а, с не по чл. 45, где je реч о споровима у којима се предлаже осуда на законско издржавање (Реш ВС Југославије Р 359/71, од 25. 1. 1972, 30 1972 —1 —81). Разлика нзмеђу ове две надлежности за овакав спор састоји се само у томе што по чл. 46. тужиоцу стоји на располагању и суд на чијем je подручју штета учињена. Овој одлуци нема шта да се примети. Мислимо да није неумесно питати се да ли joj je место у Збирци. 4. Судија за кога je у току поступка утврћено да je изузет по сила закона, искључен je од даљег вршења судијске функције у истој правној ствари и ако je накнадно отклоњена околност која повло.чи изузеће. Овај став заузео je ВС Југославије у једној кривичној ствари (Кз 16/72, од 5. 10. 1972, 30 1972-4-475), али мислимо да исто схватање важи у подједнакој мери и за парнични поступак. Радило се о случају v коме je на главној расправи суделовао и пресуду изрекао судија у погледу кога je постојао разлог за изузеће који ce састоји у брачном односу или сродству чл. 38. тач. 2. ЗКП, чл. 65. тач. 2. ЗПП. Тиме je учшьена битна повреда поступка (чл. 334. ст. тач. 2. ЗКП, чл. 343. ст. 2. тач. 2. ЗПП), те je виши суд укинуо пресуду. Након тога je, на место лица ко je je са судијом било у односу који повлачн изузеће, ступило у поступак друго лице, а улогу судије задржао je онај нети судија који je по закону био изузет (вероватно полазећи од тога да je отпао разлог за изузеће). ВС Југославије оправдано узима да и поновно суђење пред ставља апсолтуно битну процесну повреду. Аргумент je пре свега тај да накнадно суВење од стране таквог судије није законом предвиђено као могућно. Напротив, закон изрично прописује да je судија, чим сазна да постоји неки од разлога због којих je изузет по самом закону, дужан да прекине сваки рад на истом предмету и да о томе обавести председника суда, којн ће му одредити замену (чл. 39. ЗКП, чл. 66. ст. 1. ЗПП). Развијајући своје објразложење на примеру у коме je браниоца који je брачни друг судије заменило друго лице, ВС Југославије исправно закључује да би даље суђење од стране истог судије „било у супротности са еврхом института изузећа, јер би јавност могла посумњати у објективност таквог суда”. Поводом којом се пресуда укида зато што je судно судија који je по закону изузет, треба истаћи да су све радње тог судије ништаве. То у Законику о кривичном поступку и у Закону о парничном поступку није изрично речено, али то проистиче из природе ствари. Што се тиче радњи странака, оне остају пуноважне. За јутословенско право то мишљење изрично износи Јухарт. Овај писац истиче да тужбу не треба поново подносити и да не треба понављати тврдње и доказне предлоге. Пред новим судијом странке имају могућност да изјаве колико остају при већ предузетим радњама ( 2 ). Прихватајући то становиште, ми бисмо додали да расправл>ање треба поновити већ самим тим што je измењен састав суда. При томе, странка може да изнесе нове тврдње и да

(*) Наведено дело, стр. 122. За немачко право Рознберг-Шваб (Roscnherg-Schwab) изрично кажу да радње странака нису непуноважне стога што се предузете пред узузетнм судијом Zivilprozessrecht, 1969, стр. 103.