Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

309

CYACKA ПРАКСА

одузимању пословне способности или можда на то да се у том дшьу не води никакав поступак пређе преко усменог излагања странке, које указује на њену душевну поремећеност. Исто треба рећи и за њен поднесак или за веродостојан исказ сведока, који изазивају сумњу у поглеАУ пословне, па самим тим и парничне способности странке. Y том случају суд треба, пошто евентуални извиђаји потврде ту сумњу, да sacrane са поступком и да извести орган старатељства, који ће странци поставити привременог стараоца. (Ако се ради о туженом, суд може и сам именовати привременог заступника чл. 77. ЗПП.) ( 3 ) 7. Преображајна тужба, Ова врста тужбе, супротно тужби за осуду и тужби којом се предлаже утврђење, није у ЗПП-у предвиђена на један општи начин. То, меЁутим, није била сметња за југословенску науку да постојање преображајне тужбе узме за коначну тековину ( 4 ). Што се тиче праксе, она све доскоро бар у одлукама које су нам биле доступне није говорила о преображајној као о трећој врсти тужбе. Недавно je ова тужба коначно добила своје признање у једној одлуци ВС Словеније, по којој се одредбе чл. 34. Закона о принудном поравнању и стечају односе само на тужбу за осуду на чинидбу, а не и на тужбу за утврВеае и за правни преображај. Аоследно томе, нема сметњи да се у поступку принудног поравнања оствари против дужника захтев за поништај уговора о купопродаји некретнина (Реш од 27. 1. 1972, Пж 1017/71 у вези са пресудом Окр. суда Марибор, од 17. 6. 1971 П 885/70, 30 1972-1-66). Мислимо да у овој одлуци треба видети једно приближавање праксе и науке. S. Одрећеност тужбеног захтева. Врховни привредни суд je одлучио да се не може донети пресуда због изостанка по тужби за накнаду штете, којом je предложено да се висина штете утврди вештачењем

( 3 ) По Јухарту, ако настане спор о парничној способности, парнични суд мора у том претходном спору узети као парнично способну Странку која тврди да ту способност ама наведено дело, стр. 183. ( 4 ) Y страној науци не влада једнодушност. Данае се ниједан систематски приказ граЬанског процесног права у Аустрији и СР Немачкој не може замислити без појма преображајне тужбе. Због тога није потребно ни цитирати писце из тих земаља. Друкчије je у италијанској науци. Идеја да постоје преображајна (потестативна) права тек je почела да продире у схватања о класификацији тужби. Цанцуки (Zanzucchi) сматра да се о постојању конститутивне тужбе у италнјанском праву не може дискутовати, jep je она изрично предвиђена у чл. 2908 Италијанског грађанског законика. Исти писац, међутим, сматра да, строго теоријски посматрано, и преображајна тужба тежи у ствари утврђењу (Diritto processuale civile, I, 1964, стр. 145). Y седмом издању свог систематског приказа, Сата (Satta) каже да je ~тројна деоба постала уобичајена и да може бита задржана без штете” (Diritto processuale civile, 1967, стр. 111). Конститутивну тужбу, уз друге две, прихвата и Фацалари (Fazzalari, Istituzioni di diritto processuale, 1975, стр. 51. и 165). Супротно наведеким писцима, Редента (Redenti) не узима тројну деобу у основ свог система, али, допуштајући могућност различитих класификација, он помшье и такву у којој се као типови тужбе узимају тужба за утврЬегье, за осуду, преображајна и она којом се покреће извршни поступак (Diritto processuale civile, I, стр. 51). Роко je одлучно против појма преображајне тужбе (Rocco, Trattato dr diritto processuale civile, I, 1957, стр. 289). Y француској науци деоба тужби по процесноправном мерилу се уопигге не помиње (Cornu et Foyer. Procédure civile, 1958, стр. 274, Solus et Perrot, Droit judiciaire privé, I, 1961, стр. 59. и след.) Y совјетској науцн већнна писана одбацује постојање преображајне тужбе као посебне врсте, смаграјући да случајеви који се под ту врсту подводе представл>ају само неке видове декларативне тужбе (Graždanskij process, ро oblici redakeiii ludeljsona, 1972, стр. 148).