Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

308

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕХА

стави нове предлоге. Ако се новом радњом, због њене природе, не отклан>а дејство раније, суд ће приликом чшьеничне оцене узети у обзир и ранију ради,у. Што je речено за судију, важи иза судију поротника. ■5. Постављање привременог заступника. —• Једна терминолошка омашка приликом израде текста ЗПП-а ствара у пракси неспоразуме и данас. Наиме, по чл. 77. ст. 2. тач. 5. истог закона суд ће хуженом поставити привременог заступника, поред осталог, ако се тужени или иегов законски заступник, који немају пуномоћника у Југославији, налазе у иностранству, a достављање се није могло извршити. (Под доставлањем треба разумети доставлање тужбе.) Овај привремени заступник има у поступку за који je поставлен сва права и дужности законског заступника. Он та врши све док се тужени или његов пуномоћник не појави пред судом. По чл. 135. ЗПП-а странку или иеног законског заступника који имају пребивалиште или седиште у иностранству суд je дужан да позове да у примереном року поставе пуномоћника за примаие писмена у Јутославији. Ако они то не учине, суд ће странци поставит привременог заступника на иен трошак и о томе je обавестити. Очигледно je да су редактори под привременим заступником овде имали у виду пуномоћника за примање писмена. Ако суд треба да постави „привременог заступника” по чл. 135. ЗПП-а у случају у коме то странка није учинила, онда се то може тумачити само тако да je за иу настао процеснн терет да то учини, a тај терет je могао настатн само ако joj je налог суда да именује пуномоћника за прнмаие писмена уредно доставлен. Ову радиу предузима суд уз доставлагье тужбе. Другим речима, ако je тужба са позивом за пменовање пуномоћника уредно доставлена, онда нема места именоваиу привременог заступника по чл. 77. На жалост, нижи судови у свом раду, због терминолошке непрецизности, join не уочавају дистинкцију између две поменуте функције и доносе нетачне одлуке. Тако je у једном спору првостепени суд, позивајући се на чл. 77. став 2. тач. 5. у вези са ил. 135, ЗПП-а, одредио привременог заступника туженом који се налази у иностранству, а затим спровео поступай и пресудио, нако није йзврпшо доставлање. Пеопходно je да се приликом усклађивања ЗПП-а са Уставом измени текст чл. 135. тог закона, да бп се истакла наведена разлика и отклонио извор забуне у раду судова. (Внди решење Врховног привредног суда Сл. 1956/71, од 13. *l. 1972, 30 1972-1-140.) 6. Парнична способност. Врховнн суд Босне и Херцеговине у свом решењу Гж 1265/71, од 22. 3. 1972. правилно истине да je за одену пословне способности неког лица у часу заклучења правног посла одлучујуће стварно стање његовог душевног здравла, а не да ли лгу je у то време била одузета пословна способност (30 1972-1-71). Што je речено за пословну, важи и за парнпчну способност. Према томе, одредбу чл. 75. ЗПП-а, по којој суд у току целог поступка мора по службеној дужности пазити да ли je странка парнично способна, вала разумети тако да суд треба да по службеној дужности узима у обзир околности из којих се раВа сумгьа да ли странка ту способност стварно има. Другим речима, суд не сме да позпвајући се на то да не постоји решење о