Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

312

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

по сили закона узима као да није била ни поднесена. Како je сад могућно узети да та, законом предвиђена последица није наступила ако суд у време кад му приспе исправка недостатка још није доыео решење којим се просто констатује да je последица (у прошлости!) настала? Истина, чл. 98. говори о поднеску који није благовремено суду враћен (по ново предат), а не о поднеску којим странка допуњава непотпуни поднесак који je остао код суда, као што je овде случај. Али, ми између та два случаја не видимо никакву суштинску разлику. Да ли ће суд врахити поднесак да га странка допуни, или ће јој у истом року наложит да га допуни новим поднеском, то je у погледу процесних последица свеједно (")• Одлуке су, по нашем мипхљењу, contra legem. Аргумент економичносхи поступка може изгледати привлачан; није целисходно да се због пропуштања води нова паршща, кад се спор може решит у текућој. Али, шта онда значе судски рокови? Изгледа као да се наведеним решењима заступа конструкдија да се рок сматра прећутно продуженим до доношења одлуке, што значи на неодреВено време ( 12 ). Чему онда служи одредба о продужењу судског рока на предлог заинтересованог лица у случају у коме суд налази да за то поста je оправданы разлози? Поменуте одлуке представљају једно повољно тумачење (benigtia interpretatio! ) у корист немарне странке која није благовремено тражила продужење рока. Тиме нисмо рекли да je становиште суда апсурдно. Оно je противно законском тексту, те би овај требало променити ако се стане на становиште да принцип економичности овде треба да буде одлучујући. Додајемо и то да у пракси првостепених судова није редак случај да суд прими, као благовремено, на пример, обавештење о адреси сведока, поднесено по истеку судског рока. Но, ситуација ипак није иста као кад се ради о неуредној тужби која није благовремено допуњена. Наиме, ако суд не би извео доказ сведоком, то не би спречило странку да предложи извоВење истог доказа у жалби, и виши суд би тај предлог морао узети у обзир. Овде се принцип економичности намеће у већој мери. 11. Прекпд поступка у коме се јавља претходно питање управноправне природе. Врховни суд Босне и Херцеговине исправно узима да се парнични поступак не може прекинути да би се сачекао исход управног поступка у коме треба да се правноснажно одлучи о питању које се у паршщи појављује као претходно ако се тај управни поступак, у коме још није донесен првостепени акт, покреће по службеној дужности, а не на иницијативу странке (Гж 2028/71, од 29. 12. 1971, 30 1972-1-75). Повод одлуци био je спор граВанина против општине ради утврВења права својине и предаје непокретности тужиоцу у посед. Првостепени суд je прекинуо поступак, полазећи од тога да исход спора зависи од одговора на питанье да ли непокретност о којој се води спор

( n ) На сасвим супротном становишту стоји ВС Срб., Одел>. Нови Сад у својој одлуии Гж 935/68, од 12. 9. 1968, Билт. ВС Срб. бр. 14. По тој одлуци тужба се не може сматрати као повучена ако тужилад не преда благовремено поднесак којнм се тужба, по налогу суда допуњава. На жалост, уз ту сентенцу нису објавл>ени разлози. ( ,2 ) Кажемо на „неодређено време", jep се рок одређује на дане, месеце и године.