Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

317

СУДСКА ПРАКСА

ЗПП), па може наћи да тужиоцу припада мање и донети пресуду због изостанка за износ који усваја, а у преосталом делу тужбени захтев одбити (чл . 321. ст. 4. ЗПП) ( ,6 ). Контумациона пресуда којом je износ задоволења одмерен слободном оценом по чл. 212. ЗПП, по нашем мшплењу, може се жалбом напасти и у погледу тог износа, jep се ради о једном питању правне, а не чшьеничне оцене ("). 18. Одлучивање о поверавању детета на чување и васпитавање и о његовом издржавању у пресуди којом се одбија бракоразводни захтев. Врховни суд Хрватске својом пресудом Гж 977/72, од 13. 4. 1972 (30 1972-2-161) заступа становиште да суд може, на захтев једног од брачних другова-родитеља, одлучити о поверавању заједничке деде на чуваше и васпитавање и о њиховом издржавању не само пресудом којом се изриче престанак брака, него и оном којом се бракоразводни захтев одбија. De lege ferenda таквом становишту je тешко наћи замерку. Радило се о случају у коме родители не живе заједно, и међу њима je спорно да ли je тужени дужан да доприноси издржавању детета. Околности су дакле такве да интереси детета налажу да се пресудом одлучи и о његовом смештају, одгоју, чувању и издржавању. Укратко, његова ситуација je управо иста као да се пресудом изриче развод. Принцип економичности налаже да се не покреће нова парница, него да се одлука ко ja се тиче детета унесе у пресуду којом се захтев одбија. За ио правност таквог схватања у конкретном случају наводи се у образложен>у и то да je суд приликом доношења одлуке узео- у обзир и мишљење органа старатељства. Као што смо рекли, посматрана са становишта целисходности, одлука je сасвим прихватлива, али je она супротна јасном тексту чл. 408. и 25. ЗПП-а. И ова одлука спада у оне ко je дају повода да се измена одговарајућих законских одредаба узме у обзир приликом усклађивања тог закона са Уставом. 19. Судско поравнање закључено пред страним судом. Врховни суд Хрватске изражава кроз своју одлуку Гж 2634/71, од 15. 7. 1971. већ усталени став у упоредном праву да се судско (процесно) поравнање, заклучено пред страним судом, не изједначује у погледу могућности признана са правноснажном пресудом страног суда (30 1972-1-77). Овој одлуци, која je заснована на гра.матичком тумачењу чл. 17—22. Уводног закона за ЗПП не би се имало шта додати. Спор о једној ствари о коjoj je пред страним судом заклучено судско поравнање решава се пред југословенским судом као и сваки други спор о коме je закључено поравнање у страној држави. Није, дакле, од значаја да ли у земли у коjoj je заклучено, поравнање има дејство правноснажне пресуде. Изузетак од овог начелног става може да представла одредба међународног уговора. Као такав изузетак наведена je у образложењу цитиране одлуке Конвенција о остваривању алиментационих захтева у иностранству.

Б. Познић

( ,3 ) Види: Анали 1972/5 —6, стр. 547. ( 19 ) Види: Познић, Грађанско процесно право, 1973, стр. 245,