Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

319

ДИСКУСЮА

обухвати а да нншха од старог не изгуби. Из његове садржине види се да се водило рачуна о томе ,„да понављање нећи ником шкодити” и да je боље вшпе него мање. Нама изгледа да у садашњем тренутку треба темељно испитати садржину овог програма и да су данас видљивнје неке околности које омогућавају коренитије промене у традиционалним схватањима о његовој „обавезној садржинн." При томе као што смо на једном другом месту истакли изгледа нам да постоје, углавном, две могућности за тражење нових решегьа. Оне зависе од принципијелног схватања характера управног права као целине. Ако се управно право схвати као „право управе”, тј. као укупност правних норми које регулишу „значајне друштвене делатности”, и то оне које врше у првом реду органи управе а затнм и друге „организације јавне управе” онда би ревнзија програма управног права требало да се оствари на основу договора стручњака који би на основу неких прихваћених критеријума извршили селекцију „материје” која би представляла садржину тако конПlшираног управног права. Досадашња искуства у покушајима да се такав „договор” постигне чине нас крајње скептичним у односу на вредност резултата који би се могли очекивати. Ако би се, међутим, пошло од концепције да управно право представља једну посебну грану правног система, онда би се поставили објективнији и научно сигурнији оквири за одређивање садржине програма одговарајуће научне дисциплине, Схватање да управно право у својој основи представља скуп правних норми које регулlшгу „организовање, вршење и контролу управе” омогуКава по нашем схватању елиминисање из програма овог предмета оних материја које су га досад оптерећивале у знатној мери, а нарочито отклања понављање материја које су у програмима других наставник дисциплина. Y досадашњој наставној пракси, бар на правним факултетима у Београду и Загребу, преовлађивала je прва оријентација. Чињеница je да je предмет управно право убројен међу „најтеже” а то значи најобимнкје предмете правних студија. Y прилог таквим оценама наводио се број страница одговарајућих уцбеника. Да бисмо проверили да ли се изменом основне концепције предмета, и њеном консеквентном реализацијом могу постићи неки друкчији резултати, сматрали смо да би било корисно учинити покушај формулисања једног програма управног права схваћеног као једне целовите правке гране. То je отворило могућност елиминисања материја ко je су се по традицији об'ухватале у управном праву („теорија јавних служби”, материја одговорности органа управе за штету и сл,). На другој страни створене су могућности систематичнијег и доследнијег распореда материје овог предмета a тај моменат може имати веома значајне и корисне педагогике последние. Да бисмо што јасније осветлили све могућности које овакав приступ отвара, приложени „нацрт програма” дали смо као „материјал” тј. у знатно ширем обиму него што je уобичајено. Тиме je омогућено потпуније сагледавање домашаја разраде појединих питања и уочавање начина разграничавања управног права од других дисциплина. Taj „разрађени део” програма лако се може изоставити при утврђивању коначног текста самог програма.