Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

царства) Јустинијанова кодифпкација примењивала се као позитивно право, све до краја Византијске државе, 1453. године. Почевши од XI века у државама западне Европе постепено, оживљавао је интерес за Јустинијанову кодификацију и римско право. To је условљено поновним развијањем робне приврсде и трговине, као и постепеннм рађањем и развитком буржоаског друштва. Утицај римског права на правни живот је све већи. „Тако су римско право и Јустннијанова кодифнкација, после пропасти Рнмске државе, каже се у Dicfi, континуелно живели, селећи се на исток, па на запад, и вршили, некад већи некад мањи утицај на правни живот све до данас.“ У Византијској држави, све до њене пропасти, Јустиннјанова кодификацнја је прилагођавана новим условима и односима у развоју феудализма. Донети су посебни закони односно збирке закона, чији је основ био у Јустиннјановој кодификацији. To су Ekloga (избор закона из 726. г.); Proheiron (кратки зборник закона, између 870. и 879. г.). Овај зборник превођен је, због своје практичности, и примењиван и у словенским земљама. У средњовековној Србији био је познат под именом „Градски закон“. Затнм, следи збирка закона Bazilika („царски закон“) у 60 књига. Ова збирка обухвата целокупно право (збирка датира из IX, односно почетка X века). Године 1345. појавила се збирка закона, у 6 књига, Heksabiblos. Она се у Грчкој примењивала све до 1946. године. У земљама западне Европе, после пропасти западног Римског царства (476. г.), Јустинијанова кодификација била је ван употребе и постепено падала у заборав. Натурална прнвреда се развијала, a робна производња и трговина нестајала. Римско право више није одговарало новим жнвотним условима и односнма. Створено је ново - варварско право, које је одговарало том добу, односно животу тек створених варварских држава. Међутим, крајем XI века, на правној школи у Булоњи почиње живљи интерес за римско право и његове оригиналне изворе. Проучавају се текстови Јустинијанове кодифнкације. Детаљно и систематски, више са теоријског, али н са гледишта праксе. Дају се објашњења појединих речи - појмова и пасуса - одредби закона. Све се то записује, под називом ~glossa“. На основу таквог проучавања стварају се правни радови који садрже потпуна, систематска излагања појединих правних питања, института и установа. Ови радови под називом ~summae“ имају теоријски карактер. На основу оваквих изучавања издаване су посебне збирке. Најпознатија је Glossa ordinaria са белешкама н објашњењима 62.577 глоса. Ова збирка означава и крај активности ~глосатора“ односно оваквог начина изучавања римског права. Престанком рада „глосатора“ не престаје изучавање римског права, нарочито са гледишта потреба праксе. Наиме, за римско

605

Д. Стојчевић, А. Ромац: Dicta et regulae iuris, Љубомир Ив. Јовић (стр. 602-608)