Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

поводи

609

Проф. др

Дејан Поповић

декан Правног факултета Универзитета у Београду Београд, 2. јун 1998. год.

Говор на прослави 95. рођендана професора Божидара С. Марковића

Драги и поштовани професоре Марковићу, Посебна ми је част и особито задовољство што сам у прилици да Вас поздравим на Правном факултету Универзитета у Београду, на Вашем факултету. поводом Вашег 95. рсфендана, У нашој академској заједници важи Калистратово упозорење Semper in civitate nostra senectus venerabilis fiuit. (У нашем друштву je старост одувек уживала поштовање.) И већ због тога би овај тренутак заслуживао да буде вреднован као свима нама драгоцен. Доживели смо ту срећу да можемо да поздравимо доајена наше правне науке, човека који нас својим именом и делом спаја са „златним веком“ нашег факултета, бриљантног цивилисту и теоретичара права - Вас, господине професоре. Али овде присутнима срећа се осмехнула и зато што нам је дата прилика да Вам, о Вашој деведесетпетогодишњици, искажемо поштовање и захвалност што сте последње 53 године живота - раздобље које је уследило после Вашег прогона са факултета - проживели тако достојанствено да сте поставили критеријум који he другима тешко, готово немогуће, бити испуњив. Ваше изгнанство са београдског Универзитета може се, на једном духовном плану, упоредити можда још само са Менделиним прогоном на Robben Island, у водама око Рта добре наде, заточеншптвом које је трајало готово три деценије. Ваши ученици, рођени у годинама када је почињала Ваша голгота, уложили су толико труда да се донекле исправи огромна неправда која Вам је учињена. Наша су признања, међутим, дошла прекасно, 45 година пошто је на Правном факултету порушен стуб који је представљао професор Божидар С. Марковић. Само захваљујући Вама, коме је Бог подарио здравља, те сте дочекали ове године, добили смо прилику да Вам, у име ове институције, кажемо: „Извините, господине професоре.“ Више од пола века је прохујало од тих страшних дана, у којима је терор - прво туђински, а затим домаћи - однео професоре Ђорђа Тасића и Михаила Илића, а затим и Илију Пржића, у којима