Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ба уговарача, могућна су друга решења (госту због положаја и удобности одговара ноћење код једног домаћина, a пошто je вегетеријанац, одговара му исхрана код другог).

6) Квалификовање ових уговора зависиће, разуме ce, пре свега, од намере уговарача, a сходно околностима случаја. Али y случају спора, када ce та намера не може лако утврдити, суд he обратити пажњу на различнте спољне манифестације које указују на намеру уговорних страна, нпр. да ли je уговор (са престацијама које су карактеристичне за два уговора) закључен y истом тренутку, да ли постоји краћн или дужи временски размак код уговарања једне, друге или треће... престације, да ли je уго вор сачињен y једном или више писмена и др. Дакле, потребно je да ce, узимајући y обзир све чињенице, открије да ли ce ради о повезаном, спојеном, мешовитом или, пак, атипичном уговору. To y пракси неће увек бити лако. Уколико ce утврди да поверилац, y наведеном примеру (уговор о закупу и уговор о делу), има интерес да прими само испуњење повезаних чинидби онда he ce радити о мешовитом уговору. Ако то ннје случај, онда ce може радити о повезаном или спојеном уговору. Уколико су, пак, странке користиле елементе којих нема код именованнх уговора, онда he ce радити о уговору sui generis, односно атипичном уговору, код кога важе сасвим другачија правила, правила везана за неименоване уговоре.

3. МЕШОВИТИ УГОВОРИ - КВАЛИФИКАЦИЈА ' И ТУМАЧЕЊЕ

1) Квалификација и тумачење уговора су две стране лица једног портрета. Да би ce сагледала целина, морају ce осветлпти обе стране. Наиме, квалификација je слика врсте и правне природе уговора, док je тумачење скуп чињеничних елемената који чине садржину уговора. To начелно значи да je квалифнкацпја везана за questio iuris, док je тумачење управљено на questio facti. Међутим, квалификација нема самосталан практички значај (има наравно теоријски значај). С друге стране, тумачење и нпје могуће без квалификације уговора. Без обзира на то како je уговор насловљен, због могућности falsa demonstratio, алп и могућности намерног прикрпвања праве природе уговора, и наука и суд морају поћи од датог чињеничног стања, одн. садржине уговора, a затим квалификовати уговор и прнменити одговара-

О. Антић, Именовани и неименовани угонори... (стр, 79-115)