Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

мотнв само једне стране (код једнострано обавезних уговора). Суд ће, y таквим случајевима, морати да применн читав спектар правнла која ce налазе y општем делу грађанског законика, одн. закона о облигацијама.

3) Када je више уговора повезано тако да зависе један од другог, као чинлдба и противчинидба као двостранотеретног уговора, 46 тада je реч о повезатш уговорима. Повезани уговори нпсу неименовани уговори, већ напротив ту ce ради о више именованих уговора повезаних y целину, a на основу воље странака, с тим да уколико ce споје два именована уговора тада ce ради о спојеном уговору. Међутим, уколико су странке сачиниле један уговор тако што су помешале внше пменованих уговора, али поверилац нема интерес да прими само неке од уговорених престација, већ. напротив, његов je интерес да прпми повезане, управо y уговору измешане чинидбе, по среди je мешовити уговор. У литературп je наведен пример уговора о најму собе са доручком, где ce поставило пптање да ли ce ту ради о два самостална, повезана уговора илп о једном уговору на основу којег дужник дугује две чинидбе. 47 Основни проблем je која he ce регулатива применити y једном, одн. другом случају: да ли посебна правила која ce односе на сваки уговор који чпни тај скуп или само један из тог скупа који, на неки начин, представља доминантни уговор y тој повезаној целини? 48

4) Како he ce квалификовати конкретни уговор и, с тим y вези, која ће ce правила на њега применити, то зависп од намере уговарача која je била присутна y тренутку креације, односно закључења уговора.

5) У наведеном примеру, уговорне стране су закључиле уговор о закупу собе и уговор о делу (припремање и сервирање доручка), тако што су ове престације повезане y целину. Када ce ради о хотелијерским услугама управо описано повезивање престација y једном уговору je правило, те би ce y случају спора тешко могло доказати супротно. У другим случајевима, на пример, y тзв. сеоском туризму и сл., где je правило слободна погод-

46 Видети: Gauch-Schluep, op. cil, бр, I, стр. 252, и Martinek I. op. cit., бр. I, стр. 39.

47 Видети: Јакшић-Стојановић: op. cit., стр. 127; Schluep, Innominatsvertraege, стр. 771, и Martinek, op. cit, loc. cit.

48 Замислива cy и друга решења - B. Schluep, Innominatsvertraege, стр. 771, и Martinek, op. cit., loc. cit.

97

О. Антић, Именовани и неименовани уговрри... (стр. 79-115)