Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

нити посебна и паралелна примена правила која важе y посебном делу облигационог права, нити, пак, постоји могућност допуне y уговору присутних празнина клаузулама које су везане за неки именовани уговор или су уобичајене за њега. Отуда и утврђивање праве намере странака мора ићи до детаља, a суд мора показати висок степен познавања општег дела облигационог права, као и познавање „духа“ (свих правила) уговорног права, садржаних како y општем, тако и y посебном делу облигационог права.

4) Мешовити уговори, y ствари, стоје између именованих и неименованих уговора. С једне стране, они јесу начињенп од познатих елемената именованих уговора, a има и мпшљења да ce бар део уговора може подвестн под елементе једног именованог уговора, 52 али поверилачка страна има ннтерес да ce престација дужника испуни као „органско једињење", a не y механичком збиру елемената. Другим речима, поверилац не жели да ce тај уговор посматра као именовани, већ као неименовани, што je на први поглед противречност. Међутим, уколико ce утврдн да je no среди заиста један такав атнпични уговор, онда je јасно да ce ту не могу применитп типична правпла, јер она важе за именоване уговоре. Ново једињење впше не садржн битне особине неког или чак свих својих саставних елемената. Чак и када ce y оквиру овог уговора ради о једном препознатљивом нменованом уговору, он je утапањем y мешовити уговор изгубио своју ранију самосталност и незавнсност; његове су битне особине управо нови квалитет y односу на конститутивне елементе који га сачињавају. To je, дакле, нови, самостални уговор. Изгледа да пракса упознаје све више оваквих сагласности воља. Ипак мешовити уговорн нису једна јединствена целина. To je био разлог што je наука начинила посебну поделу унутар мешовптих уговора. 53 Мешовнте уговоре делимо на:

а) кумулаиију именованих уговора;

б) јединсшво именованих уговора и

в) мешовише уговоре са атипичном противчинидбом.

32 Martinek, op. cit., бр. I, стр. 46.

33 Упоредити: Larenz, op. cit., бр, 11/2, стр. 426; Medicus, op. cil., бр. П, стр. 270; Martinek, op. cil., бр. 1, стр. 51; Јакшић-Стојановић: op. cit., стр. 128.

100

О. Антић, Именовани и неименовани уговори... (стр. 79-115)