Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

4. КУМУЛАЦИЈА ИМЕНОВАНИХ УГОВОРА

1) Уколико je једна уговорна страна дужна да изврши престације које ce могу сврстати y престације које улазе y оквир различитих именованих уговора тада je реч о кумулацији именованих уговора. Тип мешовитих уговора може бити y оквиру нстог типа уговора (нпр. закуп пословних и стамбених просторија), или потпуно различитих нменованих уговора (кумулација уговора о закупу и уговора о делу код биоскопске представе). 54

2) Код прве подврсте кумулације именованих уговора квалификација je једноставна, док ce код друге подврсте може применитп теорија апсорпције или теорија комбинацнје. Теорија апсорпције ce, наиме, има применити y свим случајевима када су чинидбе недељиве, односно када ce сврха уговора не би остварила дељењем чинидби. На пример, није немогуће замислити поделу чинидби код позоришне или биоскопске представе, али y таквом случају сврха уговора би изгубила сваки смисао. Сврха, смисао, циљ уговора указаће на ону престацију која превладава н тиме апсорбује остале престације y конкретном уговору, те ће ce одговарајућа, пре свега императивна правила одлучујуће престацнје, одн. типа уговора, применити y датом случају. Код теорнје комбпнације ce једноставно узима да ce на сваку престацију примењују она правна правила која за њу важе. To подразумева да су престације дељиве и да њиховим дељењем уговор и даље може остварити своју сврху. У том смислу, уколико су престације из једног уговора који обухвата закуп пословног простора и стамбених просторија дељиве, тако да код уговарача остаје интерес да ce уговор испуни делимично, 55 јер нпр. нису испуњени законски услови за закуп пословног простора (не одговара принудним прописима који уређују стандарде за ту врсту делатности која би ce обављала y пословном простору), примениће ce теорија комбинације. Уколико пак то није могуће, јер je закупац пре свега имао y виду да развије своју пословну делатност из које би финансирао и плаћање закупнине, те je зато y близини узео и стамбени простор, онда je и правна ситуација другачија. Очигледно je да y таквом случају закупац нема интерес да ce одржи

Martinek, op. cil., стр. 52.

55 Поверилац није дужан да прими делимично испуњсње, осим уколико природа обавезе не налаже супротно. Ако je, пак, y питању новчана обавеза правило je обрнуто поверилац je дужан да прими и делимично испуњење, осим ако има посебан интерес да га одбије. Видети члан 310. ЗОО.

101

О. Антић, Именовани и неименовани уговори... (стр. 79-115)