Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

цијусу редигован на француском језику (службени језик на Острву je енглески, али je овде реч о измени текста који je био на снази 1810. године и стога ce no Акту о предаји задржава ондашњи језик закона) на следећи начин:

„Одговара ce не само за штету коју смо проузроковали сопственим чином, него и за штету која je проузрокована чином

лица за које смо дужни да одговарамо, или за ствари које имамо на чувању.

Отац и мајка, уколико обављају право на чување, су соли-

дарно одговорни за штету Kojy су проузроковала њихова малолетна деца која живе са њима.

Господари и послодавци (одговарају) за штету коју су проуз-

роковали њихове слуге и помоћници y функцијама које су им поверили.

Учитељи и занатлије (одговарају) за штету коју су проузро-

ковали њихови ученици и шегрти y временском раздобљу y коме ce налазе под њиховим надзором. Чувари ствари (одговарају) за штету која је.проузрокована чином ствари.

Ова одговорност постоји, изузев ако отац н мајка, учитељи 53 и занатлије не докажу да нису могли да спрече чин који ствара ову одговорност или ако чувар ствари не докаже да je

штету проузроковало дејство више силе или дејство искључиве кривице оштећеног.”

Последњи став маурицијског законског текста верно преузима одредбе из другог и трећег става Француског закона од 7. новембра 1922. године о ширењу пожара које су биле додате постојећем тексту члана 1384. Француског грађанског законика. О осталим неће бити много речи јер ce већ на првп поглед види да маурицијска верзија члана 1384. y петом ставу преузима схватање Касационог суда y случају „Жандер”, a y шестом ставу становиште изражено y случају „Демар”. Тако je законодавац 54 на Маурицијусу одступио од острвске судске праксе и усвојио схватање изражено y француској судској пракси. Како je y међувре-

51 Овде je законодавац на Маурицијусу следио решење из француског закона од 4. јуна 1970.

52 На овом месту je исти законодавад изоставио прилог испод (sous), изузев ако ce није догодио lapsus calami.

53 У овом питању законодавац није следио решење из француског закона од 5. априла 1937,

54 Само по себи то није ништа ново. Упоредити: Ph. Malaurie, La jurisprudence combattue par la loi, Mélanges, offerts à René Savatier, Paris, Dalloz, 1965, стране 603-620.

124

Е. Агостини, Одговорност за штетуод опасне ствари... (стр. 116-130)