Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Врховни суд Маурицијуса je полазећи са тих позиција отклонио, ако не и осудио, правно схватање из пресуде y случају „Демар”. Суд je, наиме, сматрао да je измењени текст члана 1384. означио упућивање на француску судску праксу. Пошто je обилато цитирао примедбе које je професор Кристијан Ларумет (Christian Larroumet) 62 изрекао на рачун пресуде y случају „Демар”, Суд je дао предност садашњем ставу судске праксе који je дошао до изражаја y случају „Мететал” (Mettetal), 63 (y односу на случај Демар).

Иако je no слову закона могућност да одговорност буде подељена, била несумњиво, мада имплицитно, искључена, Суд je, позивајући ce на ratio legis тог итог закона, пресудио да je y случају о коме je расправљао, одговорност између штетника и оштећеника подељена. 64

На завршетку ce може рећи да су пресуде y случајевима „Жандер” и „Демар” имале исте судбине на Маурицијусу, при чему je код прве дошло до временског закашњења. Необичне околности y вези са другом пресудом, заслужују две додатне напомене. 65 Најпре, занимљиво je да y једном правном систему y коме начело поделе власти није празна реч, Суд није применио одредбу закона, y име циља, коме je тај исти закон тежио. A затим, занимљиво je и то да je на удес, који ce догодио 1984. године применио схватање, које je означило преокрет y судској пракси иностраног суда (три године касније) y 1987. години.

Дати предност смислу закона y односу на слово закона, ретроактивно применити схватање које означава преокрет y судској пракси, 66 све су то обележја која указују на симбиозу мауридијског и француског права, иако између два система нема потпуне истоветности y правилима материјалног права.

Када ce томе додају одјеци пресуде y случају „Мететал” (Mettetal) на Маурицијусу и част коју je доживео један француски правник, да га као ауторитет цитирају именом и презименом y

62 Dalloz 1982,449.

63 Упоредити одлуку: Civ 2 ème, 6 avril 1987, Mettetal, Dalloz 1988, 32, белешка Christian Mouly, наведену y фусноти 29. овог члана.

64 Ако „се примењује ова одговорност, уколико ... чувар сгвари не докаже .. искључиву кривицу оштећеног” то je уистину или све или ништа.

65 Видети текст и фусноту бр. 42.

66 Видети; Christian Mouly, Les revirements de jurisprudence de la Cour de Cassation, L'image doctrinale de la Cour de Cassation, La documentation française, 1994, erp. 123-148.

127

Е. Агостини, Одговорност за штету од опасне стиари... (стр. 116-130)