Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

У досадашњој пракси Међународног суда правде ниједном није примењена санкција из члана 102. Повеље УН. 10 У случају „Крфски канал“, парничне стране су ce позвале на закључене уговоре који нису регистровани, али Суд није разматрао питање правних последица нерегнстрованих уговора. 11 С друге стране, и y случају „Крфски канал“ као и y случају „Дипломатски азил“, Међународни суд правде засновао je своју надлежност на посебним споразумима парничних страна који све до окончања поступка нису били регистровани y Секретаријату УН. 12 Али, y међународној судској пракси постоје и случајеви да су ce стране y спору обратиле другим инстанцама ван органа УН позивајући ce на нерегистроване уговоре. 13

Из напред наведене праксе УН, може ce рећи да су регистровању уговора приступале и међународне организације, што ннје био случај са праксом y Друштву народа. У доктрини ce, на основу података Секретаријата УН, наводи да je трећина регистрованих уговора међународних организација, закључено y оквиру УН, што ce обезбеђује путем Секретаријата УН. 14

Упоредо са регистовањем уговора УН, већ од 1945, и друге међународне организације су стварале посебне системе регистровања чија примена je ограничена на уговоре који ce тичу њихових сопствених активности. 15

Рок за регистрацију уговора није одређен, већ ce узима да то буде „што je могуће пре“. Уколико спор избије између држава, a уговор није регистрован пре избијања спора, закаснело регистровање нема дејство. Међутим, државе y спору ce могу позивати на нерегистроване уговоре и споразуме код других ор-

10 М. Бартош, ор. cil., стр. 285, 287. По писцу, санкције за нерегистроване уговоре погађају и државс нечланице; 3. Радивојевић, УГовори међународних орГанизаимја y савременом међународном јаоном Праву, Ниш 1996, стр. 399, 400. Писац наглашава да y нашој теорији није разматрано питање примене ове санкције y односу на међународне организације, всћ само према државама нечланицама.

14 C.I.J. Recueil 1948, р. 15; У доктрини ce наводи и пример територијалног спора између Либије и Чада (C.1.J., Recueil 1994, рр. 20, 422) где je Суд, образлажући своју одлуку, констатовао да je недостак регистровања бсз последице по важност самог уговора, тј. да тиме, он ништа маше не везује стране уговорнице.

12 C.1.J., Recueil 1950, р. 266; 3. Радивојевић, ор. cil., стр. 400.

13 У литератури ce наводи случај спора пред Арбитражним судом о разграничењу поморске границе између Гвинејс-Бисао и Сснсгала (N.Q. Dinh, Р. Daillier, A. Pellet, op. cil., p. 164).

14 3. Радивојевић, op. cit., crp. 395-396.

43 N.Q. Dinh, P. Daillier, A. Pellet, op. cit., p. 162.

175

С. Ђорђеиић, Рсгистровање, објављивање и депоновање... (стр. 171-187)