Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Тако члан 102. Повеље УН гласи:

„Сваки уговор и сваки међународни споразум који закључи неки члан Уједињених нација после ступања на снагу ове Повеље биће, што je могуће пре, регистрован y Секретаријату и објављен од његове стране." 7

Као санкција за непоштовање ове одредбе, Повеља УН одређује да ce ниједна страна y таквом уговору или међународном споразуму неће моћи позивати на нерегистроване уговоре и споразуме ни пред једним органом УН (став 2. члана 102. Повеље УН). Према томе, такав уговор или споразум важн између страна уговорница али нема заштиту од стране органа Уједињених нација. Практична je последица што ce стране уговорнице могу обратити неком органу изван Уједињених нација (нпр. Сталном арбитражном суду или другим арбитражним судовима). 8 Врло практичну примену ове установе имала je наша земља 1951. приликом улагања захтева y Генералној скупштини УН поводом заштите наших интереса y закљученим уговорима (у то време нису били регистовани y УН) са СССР и другим источноевропским земљама. 9

7 N.Q. Dinh, Р. DaUlier, A. Pellet, Droit international public, 6è édition, Paris 1999, pp. 162, 163. Писци примсћују разлику y односу на употребљсну формулацију y Пакту Друштва народа, Прво, овде je реч о регистрацији „у Секретаријату", a не „од њега". Даље, сада je реч о регистрацији „што je могућс пре“, a раније „одмах“.

8 Све ово, имајући y виду да je надлежност судова y начслу факултативна. Проблем сс можс такође поставити уколико стране y спору послс такве одлуке (од органа и институција ван Уједињених нација) затраже заштиту од Уједињених надија за извршење таквс одлуке.

9 С обзиром да je y првој половини новембра 1951. влада ФНРЈ уложила жалбу због непријатсљске активности влада СССР, Бугарске, Румунијс, Мађарске, Албаније као и влада ПоЛјСкс и Чехословачке y УН, a заштита y погледу поштовања уговорних обавеза могла ce тражити само за регистроване уговоре y УН, уследила je ова експрес регистрација. О томе постоји и анегдота. Реч je о примедби коју je М. Бартош ставио Миловану Ђиласу, члану југословенске делегације на V заседању Генералне скупштине, УН, после које je уследило рсгистровање 75 међународних споразума y Секретаријату УН. Југословенска делегација упутила je писмо председнику Генералне скупштине УН од 9. новембра 1951. те су ови споразуми (њих 75) рсгистровани сви јсдног дана, тј. 27. новембра 1951. Иступање М. Ђнласа јс било одложено, те je говорио y Генералној скупштини УН тек 14. децембра 1951. Иначе, y његовом првобитно припремљеном говору било je позивање на ове уговоре, који y том моменту нису били регистровани (Nations Unies des Traités, 1951, vol. 111, 112, 113, 114, 115, 116); -C. Ђорђевић, Југословенско-совјетски сукоб 1948. и међународно право, Инстнтут за савремену историју (необјављени чланак), 1998 (поводом педесетогодишњице сукоба СССР-Југославнја 1948); М. Бартош, op. cit., стр. 286, фуснота 5; 297; Југословенска ревија за међународно право, 1/1954, стр. 151-154; 2/1954, сгр. 156-160; 1/1995, стр. 158-160; 2/1995, стр. 316-320.

174

С. Ђорђевић, Регистровање, објављивање и депоновање... (стр. 171-LB7)