Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

достављени уговорној страни или, ако je реч о вишестраном споразуму, осталим странама уговорницама. Код двостраних уговора најобичнијии je начин размена исправа о ратификацији, прихватању или одобрењу и др.

Код вишестраних споразума одређује ce једно место y којем ce полажу основне исправе (влада те државе; министарство иностраних послова и др.). Депозитар може бити једна или више држава. 28

Ако je реч о уговорима закљученим y оквиру међународне организације илн на некој дипломатској конферендији под окриљем међународне органнзације , депозитар je обично административни односно извршни орган те организације (у ОУН je то по правилу Генерални секретар УН). У осталим случајевима депозитар je обично влада - домаћин земље y којој ce држи конференција односно на којој je међународни уговор закључен. Али то није увек случај. 29

Субјект радње депоновања назива ce депозитар уговора. Одређује ce no правилу самим уговором, или y претходшш преговорима или на некн други начнн, како ce споразумеју стране учеснпце. Функција депозитара има с једне стране, репрезентативни карактер, a с друге стране, депозитар пма одређене административне, оперативне обавезе, с обзпром да примена вишестраних споразума подразумева бројне поступке и радње процесуалног карактера. Он je дужан да дела објективно и непристрасно, што je понекад отежано, кад je депозитар истовремено и страна уговорница (то важи и за државе н за међународне организације). На први поглед фушсције депозитара су техничке природе. Међутим, y извесним случајевима оне могу попримити и одређено политичко обележје и значај што je условљено његовим политичким опредељењем. Такав je случај када ce депонују инструменти које су поднеле одређене територијалне делине, a које још низу признате за државе, па би ce њпхово укључивање y

28 Пример Бријан-Келогов пакт (министри иностраних послова Француске и САД) од 1928. Преговори су вођени y Паризу, али су депозитари Француска и САД, по слободном избору самих потписника или оних држава које су приступиле касније.

29 Пример конвенције о дипломатским и конзуларним односима од 1961. односно 1963. Домаћин je влада Аустрије, a депозитар Гснерални секретар УН; сличан je случај и са другим кодификованим текстовима из међународног права, укључујући и обе конвенције о праву уговора донетим y Бечу 1969. и 1986. године.

182

С. Ђорђевић, Рсгистроиан.е, објављипање и дспоновање... (стр. 171-187)