Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

за учињено дело. Поротници, даље обично одлучују о томе да ли постоје отежавајуће или олакшавајуће околности. На свако питање одговарају посебно, обично са „да” или „не”. Приликом одлучпвања порота je строго одвојена од суда y ужем смислу поротници не смеју да напуштају просторнје y којима заседају све док не донесу одлуку о свим чињеннцама о којима су позвани да одлучују. Одлука коју донесе порота обавезна je за суд. Професионалним судијама остављено je само да на основу одлуке пороте о чињеницама примене право, односно да донесу одлуку о примени правног проппса. Систем регрутовања поротннка je различит. Уобичајено je да ce поротницн бирају из места где заседа порота. Бнрају их изборна тела разног састава из редова свих слојева грађана. За сваки конкретан случај суд их издваја са лнсте поротнпка, обично на основу жреба.

Оно што je за овај систем пороте карактеристично, то je да ce одлуке које суд донесе не могу нападати редовним правним леком.

По другом систему, судије поротници (die Schoffen, die Beisitzer, les echevins) и професионалне судије заседају y истом већу које ce обично састоји од три члана. Судије поротници равноправно учествују y суђењу заједно са сталним судијама. Они одлучују и о чињеницама и о праву и током суђења могу да постављају питања и траже објашњења од свих учесника y поступку. Судије поротници бнрају ce такође из редова разних слојева грађана по изборном систему који je y појединим земљама различит. Према различитим варијантама овог система, судије порониди учествују само y суђењу кривичних дела, или одлучују подједнако како y кривичном тако и y грађанском поступку. Учествовање судија поротника може бити ограничено само на суђења y првом степену или и y вишим инстанцама.

Закон о парничном поступку није y складу са циљевима модерног грађанског правосуђа, првенствено због тога, што je заснован на конструкцији поступка из прве половине XX века.

Наиме, први закон о грађанском судском поступку југословенске државе, донесен je 1929. године: Законик о грађанском судском поступку. Овај закон je готово y потпуности преузео решења аустријског Zivilprozessordnunga из 1895. године. Заједно са Уводним законом за ЗПП, донесен je и Закон о парничном поступку 1956. године. Овај закон био je делимично заснован на закону из 1929. године, a самим тим и на аустријском грађанском

219

М. Нинковић, Поступак прсд првостепеним судом (стр. 218-228)