Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

за означавање земље порекла иностраних држављана, a Одбор je констатовао да je боље користити овај израз него израз „и мјесто, и држава”. 25 У вези с овим терминолошким питањем треба прокоментарисати термине које Законик користи за сродне појмове.

Термине држава и Црна Гора Законик користи на више места (једном и ирноГорска држава): y одредбама из области међународног приватног права (кад говори о примени земаљских закона, тј. црно Горских и иноземних закона) и y вези с тим утврђује права ЦрноГораш (у значењу: „држављани Црне Горе”) и иностранаиа, те y одредбама којима уређује положај државе као правног лица. Користе ce и термини држављанство и држављани, a нема старијих термина поданство и поданшш.

Осим корица и насловне стране одштампаног Законика, текст Законика и оба књажева прогласа не наводе термин Књажевина уз име државе (Црна Гора). 2ћ Титула Књаз такође ce корнсти само y прогласима књаза Николе о ступању на снагу одредаба Законика, али не и y тексту Законпка, где ce на четпри места наводи термин владалаи када ce говори о овлашћењима и ограничењима монарха. Иначе, термин владалац јавља ce н y Његошевом језику (поред облнка владатељ).

Именује ce посебно и Државни Савјет, који je тада био највиши управни орган y Црној Гори (скупштпна још не постоји пошто je законодавна власт y рукама књаза, a највишп суд представља Велики Суд, који ce такође именује y Законику). У указу о проглашењу првог издања Законика наведен je и термин државна архива док ce за судску ахиву користи термпн списохрана. Термин државни данак Законик користи за означавање главне пореске обавезе грађана (за то ce y Црној Горн корпстно и колоквијални израз даиија), 21 док ce термини јавни датш п порези наводе увек y пару (и y множинском облику) за означавање других пореских обавеза. Термин данак користи ce и y Пољичком статуту.

Термин државни орган / орган y Законику не постоји, a y том значењу врло je фреквентан термин Власт (с великим

25 Бојоочћ 1992,13.

26 Упоредити Богшичћ 1998, 43-48.

27 Упоредити Богшиић 1984, 432.

238

М. Луковић, Генеза терминологије Општега имовинског законика (стр. 229-265)