Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

почетним словом). Уз њега ce често додају атрибути јавна, мјестна, нижа, виша, a изузетно и ирногорска, законодавна, судска. Такође ce употребљавају синтагме ирквена власт за означавање црквених органа и свјетска власт са значењем „световна власт” (насупрот црквеној власти).

У Законику je честа употреба термина власт (с малим почетним словом) за означавање овлашћења које физичко или правно лице има поводом ствари или других лица. Пре свега ce то односи на својинска права (отуда Законик и користи термин влаштина), говори ce и о надстаратељској власти (оној која контролише старатеља), a помиње ce и родитељска власт и очинска власт. Законик познаје и институт решавања спорова посредством института добрих људи (лат. boni probi hommes), какав постоји и y Пољичком статуту и Грбаљском законику.

VI. држина или посјед [чл. 18-25, 45, 811-830. ОИЗ ЦГ], темељитш држина или правилна држина [члан 820. ОИЗ ЦГ], нетемељита држина или неправилна држина [чл. 18, 820. ОИЗ ЦГ], привремена држина [члан 822. ОИЗ ЦГ], држитељ [чл. 45, 811, 812, 813, 814, 816, 818-820. ОИЗ ЦГ], придржник [чл. 811, 815. ОИЗ ЦГ], незломислена. држина [чл. 22, 816. ОИЗ ЦГ], зломислена. држина [чл. 18, 816, 817. ОИЗ ЦГ]; незломислени држитељ [чл. 18, 22, 816. ОИЗ ЦГ], зломислени држитељ [чл. 18, 23, 25, 816. ОИЗ ЦГ], самовољна држина [члан 818. ОИЗ ЦГ], самовољни држитељ [члан 819. ОИЗ ЦГ], незаконити држитељ [члан 819. ОИЗ ЦГ], сметање држине или одузимање држине [чл. 1921. ОИЗ ЦГ], парница о сметању држине или држинска парница [чл. 20, 821. ОИЗ ЦГ]

Општи имовински законик дефинисао je институт државине (лат. possessio vel possessio civilis, франц. la possession, нем. der Besitz) и означио га терминима држина или посјед. У свом писму К. Војновићу Богишић каже да je термин држина „учинио као субстантив од глагола држати (држина као влаштина)” додајући да je „у Србији државина”; такође констатује да je термин посјед „формација према латинском possessio’’. 28

Законик je утврдио кад постоји темељита држина или правилна држина, a кад постоји нетемељита држина или неправилна држина. Приликом првог читања нацрта Законика Одбор

Маршиновић 1958, 202.

239

М. Луковић, Генеза терминологије Општега имовинског законика (стр. 229-265)