Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ћути, сматраће ce да je понуду прихватио и да je уговор закључен. Додуше уговор није уистину закључен јер осигурач није изјавио да прихвата понуду, и y том погледу суд ce није прецизно нзразио. Ћутање осигурача не представља прихватање него ce на њему заснива законска претпоставка „сматраће ce да je понуду прихватио и да je уговор закључен". Разуме ce да je теоријски посматрано разлика велика, али су y практичном погледу правна дејства иста. Што ce првог аспекта тиче, ако je суштина уговора y нзјавама воља двеју страна и y њиховој сагласности, онда уговора нема јер једна страна није изјавила да прихвата понуду друге стране. A ако нема изјаве воље једне стране онда и поред чињенпце што je друга страна изјавила своју вољу (у облику понуде) нема сагласности изјављених воља y правом смислу. Отуда када суд говори о закључењу уговора о осигурању не поступа најисправније. Али његово изражавање нема овде неповољне последице јеч je реч о језичкој непрецизности, a не о грешци y поимању. Оно на шта суд мисли јесте да ce на скуп чињеница које je утврдио првостепени суд може и треба да примени правило из чл. 901. ст. 3. Закона о облигационим односима и y том погледу суд не греши. Правило ce заиста може применити. Притом треба изнети још две напомене. Прва ce односи на смисао поменутог правила. Наиме према Закону о облигационим односима y овом случају ce не захтева да до закључења уговора уистину и дсфе. Уговор о осигурању и није закључен него ~се сматра да je закључен" због тога што je на писмену понуду осигурач ћутао. Друга напомена тиче ce стила. Претпоставку изражену речима сматра ce да je уговор закључен није лако унети y реченицу, јер изражавање врло често звучи извештачено. Могуће je да je и то разлог што ce суд послужио мекшим обликом „уговор je закључен“ који je, чини ce, много више y духу нашег језика, него речима „сматра ce да je уговор закључен“ које су знатно неподесније за употребу.

ђ. Одлука ВрховноГ суда Хрватске. - Становиште, да ce ћутање осигурача сматра као прихватање понуде (ако су испуњени поменути услови) налазимо и y једној одлуци Врховног суда Хрватске. И y овом случају понудилац je био заинтересован да ce уговор сматра закљученим, као и y претходном примеру. Уосталом, y разматрању правне квалификације и y разлозима на којима ce заснивају обе одлуке има много сличности, па није нимало чудно што je и исход исти.

М. Орлић, Ћутање понуђеног као знак пристајања према ЗОО (стр. 5-54)