Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

1. ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА НАЧЕЛО ЗАКОНИТОСТИ И ТРИ ЊЕНА ГЛАВНА ЗНАЧЕЊА

Начело законитости има посебно важну улогу и место y сваком друштву, због чега одувек побуђује несмањено интересовање правника и лаика. Иако такво интересовање за начело законитости може да ce објасни на различите начине, вероватно ce главни разлог за то налази y чињеници да законитост припада оној врсти појава које су стално „отворене“, y „сталној промени“, y којима ce преплићу филозофија, правна наука и пракса, као и свакодневно животно искуство.

Стално и несмањено интересовање за начело законитости, на себи својствен начин илуструје огромна правна књижевност различитог карактера, обима и намене, као и обиље савета о томе шта треба да ce учини да би законитости било више a незаконитости мање. Она представља, на неки начин, и споменнк непрекинутој човековој потрази за друштвеннм поретком y ко ме he законитост посебно да ce уважава и примењује сходно вредностима правде, правичности, слободе, једнакости, реда п мира, правне сигурности, делотворности, итд. To je случај чак п кад ce сусрећу сасвим опречни савети pi препоруке, какав je на пример случај са саветима да законима треба све да ce регулпше или, пак, да je највећа неправда кад ce људи обавезују закошша којих има толнко да не могу да буду прочитани. Иза тог прпвидног утиска нереда, налази ce важна ндеја коју су формулисалп још старогрчки софисти: да ce закони мењају, али да законитост треба да je постојана.

Обиљу литературе посвећене законитости, одговара и обиље одговора на питање шта je законитост. Два главна значења и права и законитости (европско континентално п англосаксонско), као и огроман број разноврсних гледишта правних писаца који припадају овим великим системима права, јасно показују велико интересовање за законитост и потребу да ce стално испитују њен појам, садржина, облнцп или особеностп. 1

Истраживање сталног и трајног y појму законитости, односи ce и на његов назив. Реч ~законитост“ потиче од речн ~закон“. Међутим, док закон уобичајено означава највиши правни акт кад нема писаног устава или правни акт који je формално

1 О томе опширнијс: Д. Митровић, Начело законшиосши, Појам, садржина, облтш, Београд, 19%.

56

Д. М. Митровић, Начело законитости (стр, 55-78)