Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
подређен само писаном уставу, законитост означава динамичко правно начело којим ce односи или на ефнкасност правног поретка или на стање и квалитет датог права. Истог су језичког порекла и друге речи (законодавац, законодавство, итд.). Поред речи законитост, често ce користи и реч ~легалност“, изведена из латинске речи lex. “ (закон), која означава исто што и законитост (са различнтнм варијантама: легислатор, леГислатура, нтд). 2
У правној литератури сусрећу ce и други изрази за законитост. У француском језику користи ce реч „légalité 1 *; y енглеском и америчком „Legality**, „Rule of Law**, „Government under Law** и „due process** (који je карактеристичан за амернчку правну терминологију и праксу); y немачком „Legalitât**, „Rechtsstaat** и „Gesetzmaessigkeit**; y шпанском „Legalidad**; y италијанском „legalità“; y руском „законноств", итд. 3
Сви наведени изрази којима ce означава начело законитости немају увек исто значење, тј. нису „уходани**, већ садрже y себи различита посебна значења или веома фине нијансе које их практично чнне различитим. 4 На тој основи могу да ce разликују и раздвоје изрази за општи појам законитости (законитост, légalité, Legality, Legalitat, Gesetzmaessigkeit, Legalidad, legalità u заKOHHOCÏüb) од посебних израза за неко од више различитих значвња начела законитости (Rule of Law, Government under Law, due process, Rechtsstaat). Поред тога, често ни исти изрази за законитост немају исто значење, што још вшпе усложњава примену уобичајене терминологије, која најчешће сасвим тачно не означава ниједно од главних значења начела законитости.
Интересовање за законитости произилази и због „незадо вољства** стањем и квалитетом законитости, јер ce законитост увек појављује као некаква замишљена „средина** између њене идеалне примене и спонтаног понашања људи. Због тога, законитост никад не удовољава унапред постављеним циљевима, али готово увек представља брану самовољи и произвољности, заузимајући средишње просторе y државном и правном поретку. Ипак, своју кохезивну снагу законитост никад не поседује сама
о Видети: М, Вујаклија, Лексикон сшраних речи и израза, изд. Просвета, Београд, 1972. и М. Станић и Д. Морачић, Језичко-правоГшспч саветник, Београд, 1981.
4 Видети: Ј. A. Jolowitz, „Digest in Discussion”, Annales de la Faculté de Droit d’lstambul, IX, No, 12, 1959.
57
Д. М. Митровић, Начело законитости (стр. 55-78)
"3 Полшиичка енциклоиедија, Београд, 1975, стр. 1160.