Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
закона. Због тога je закон посебно важан извор права, пошто je законодавац готово потпуно слободан да одређује законске норме. 41
Најзад, кад ce каже да je нешто законито, односно незаконито, тад може да ce мисли или на то да je дотични правни или материјални акт стварно законит y формалном и материјалном смислу, или да je надлежни државни орган за неки правни акт утврдио да je он законит y формалном и материјалном смислу. Том приликом, одлука државног органа може да буде и погрешна, тј. да законит акт буде проглашен незаконитим или, обрнуто, незаконнт правни акт законитим. Тако ce на примеру слагања материјалне и формалне законитости (односно незако нитости) види како y праву материјална истина не мора увек да ce подудара са формалном, правно утврђеном истином. Због тога ce правни прописи стално мењају и изнова стварају, сходно одређеним правним поступцима који и немају ништа друго за циљ осим да y највећој могућој мери обезбеде поклапање стварне са формалном правном истином. На тај начин ce обезбеђује правилно утврђивање материјалне истине, што je један од најважнијих циљева свих модерних права.
5. ИСКУСТВЕНА ЗАКОНИТОСТ: КРШЕЊЕ ЗАКОНИТОСТИ И КАРАКТЕРИСТИЧНИ ОБЛИЦИ НЕЗАКОНИТОСТИ
Од наведених значења законитости као извесности, a посебно од социолошко-политичког значења, треба разликовати искуствено, тј. емпиријско значење законитости. Да подсетимо, искуствена законитост показује шта стварно законитост јесте, без обзира на то шта je прописано правним нормама. Строго узето, она не доноси никакав нов појам законитости, јер je реч о законнтости каква збиља постоји y стварности, y било ком друштву и времену. Међутим, ако искуствена законитост не доноси нов појам законитости, она поуздано показује да ли оно што je проглашено за законито збиља то н јесте. Због тога нскуствена законитост представља на неки начин мерило за проверу да ли њен нормативни појам и облик одговарају стварности. Уколико то није случај, поменути раскорак отклања ce исправљањем важећег и стварањем новог квалитетнпјег права, пли
41 Видети: М. Јовичић, Закон и законшиосш, Београд, 1977.
72
Д. М. Митровић, Начело законитости (стр. 55-78)