Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

судским одлукама y конкретним случајевима. 42 Сходно томе, рећи да je нешто законито, значи рећи само да je нешто извесно законито, a не и да je сигурно законито. Најзад, y сасвим посебном значењу, искуствена законитост представља и резултат уверења да оно што je y стварности утврђено као законито збиља и јесте законито.

Законитости je противна незаконитост, која увек постоји кад je неки нормативни или материјални акт супротан закону као вишем акту. Незаконитост je штетна појава, јер ce њом нарушавају целовитост и ефикасност датог поретка. Због тога ce незаконити акти поништавају кад год ce појаве, a субјекти кажњавају.

Постоји неколико карактеристичних облика незаконитости; панјуридизацнја, пролиферација, превелика покретљивост права и велика променљивост садржаја закона, прописа и других правних аката. 43

Панјуридизаиија или претерано проширивање области правног регулисања, састоји ce y жељи да ce све нормира, и што треба и што не треба, као и y постојању свести према којој je правно обавезно само оно што има писани облик. Панјуридизација ce препознаје по гломазном, скупом и неефикасном државном апарату и истом таквом успореном правном саобраћају између друштвених субјеката.

Пролиферација или умножавање (суперпроизвођење) прописа настаје кад сваки виши правни пропис ствара властиту ~породицу нижих пропнса". И пролиферација je опасан облик незаконитости, којим ce y непримерено великој мери производи право које не може да ce примени.

Превелика правна покретљивост и променљивост, такође, представљају карактеристичан облик незаконитости. Право, наравно, мора да ce мења, али то не треба да ce чини неумерено, јер ce тиме осујећује његова нормална примена. Уз то, честе промене слабе квалитет права, y коме су све наглашенији претерана специјализација, квазистручност, детаљизам, ~јуристерај“, лош језик и стил, неодговарајуће конструкције и фразе, бирократско изражавање („Питијин одговор“, мноштво сувишних речи, честа понављања и цитирања), итд.

42 Видети: М, Јовичић, Закон ч законшиоаи. 43 М. Јовичић, исто, стр. 214,

73

Д. М. Митровић, Начело законитосги (стр. 55-78)