Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

сасвим очигледна, иако није аутоматска. Законитост je правило или скуп правила о томе како he право да ce спроводи. Због тога, законитост мора стално да ce одржава.

Из везаности законитости за државу и право, произилази и друга њена важна особина, универзалност. Универзалност зна : чн да законптост постоји y сваком државном и правном поретку, тј. да „у сваком поретку постоји ’закон’ и његово остваривање", што сваком поретку даје ~највећу чврстину и животворност“. 45 Стога сви пореци располажу некаквим облпком и степеном постојања начела законитости.

Где су држава и право, ту je поредак, a где je поредак, ту je јединствена законитост. Као таква, законитост je недељива, једнако ce примењујући на целом простору државе. Најзад, законитост ce увек релативно остварује. До тога долази због несавршености заједнице и људи, економске и социјалне неједнакости, диференцнјације и стратификације, унутрашњих сукоба и поремећаја, политичких трзавица и хроничних слабости система, неадекватног дејства водећих снага y друштву, културне заосталости, јаза између елите и масе, идеолошке подвојености међу људима, слабости управљача који нису увек спремни да жртвују своје интересе због законитости, итд. Наведени узроци доводе до „стандардних аберација" законитости, које треба разликовати од „безакоња (аномијв права)“. 46 Док су аберације неизбежне, аномија то није, јер она разара поредак. Али, аномија je и шанса за стварање новог, бољег поретка. Таква „регенерација“ на крају поново доводи до успостављања и нормалног функционисања начела законитости.

7. ЗАКОНИТОСТ И СРОДНА НАЧЕЛА

Законитост ce разликује од сродних начела уставности и саправности, тј. правне правилности, као и, евентуално, од подзаконитости и аутономности.

45 С. Врачар, „Релативно остваривање прокламованог принципа законитости y Совјетском Савезу” стр. 76.

46 С. Врачар, стр. 77.

75

Д. М. Митровић, Начело законитости (стр. 55-78)