Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
Најзад, законитост има и своје уобичајене облике, који ce састоје из кршења правних норми и непримењивања правних санкција. Таква незаконитост ce отклања коришћењем правних средстава и интервенисањем државних органа. Међутим, до кршења законитости може да дође и кад неки орган свесно доносе незаконит пропис, или кад пропис намерно крши својим материјалним радњама. До незаконитости може да дође и из незнања, кад на пример државни орган не познаје правне прописе. Најзад, постоји и тзв. „добронамерна" незаконитост, коју државни органи чине из жеље да „поправе“ правни поредак. Посебно je опасан овај облик незаконитости. Јер, кад грађани крше право, државни орган he такве њихове незаконите радње да спречи предузимањем одговарајућих мера. Исто тако, кад то несвесно чине сами државни органи, неки други орган ће да исправи њихове грешке, јер су такви случајеви веома ретки. Али, кад државни орган (нижи или виши) свесно чини незаконитост, сматрајући себе бољим познаваоцем јавног интереса од других, тад je опасност од масовног крешења права посебно велика, јер ce законитост крши на систематски начин.
Законитост, као што може да ce примети, не састоји ce само y нормативном захтеву да нижи акти буду y складу са законом као вишим правним актом. Тај захтев представља само препознатљиво позитивноправно обележје законитости. Он, међутим, често није и захтев за сагласношћу са животним чињенпцама и потребама, y чијем сучељавању најчешће долази до кршења законптости. Због тога, кршење законитости представља сажет н поуздан показатељ „здравља" датог права.
6. ОСОБИНЕ НАЧЕЛА ЗАКОНИТОСТИ
Законитост располаже извесним сталним особинама. Најважније су везаност за државу и право, универзалност, јединственост и релативност. 44
Везаност за државу и право значи да законитост без државе и права не може да постоји као правно начело. У протнвном, таква законитост би ce утопила y тзв. „друштвену правилност". Везаност законитости за државу и право je дакле
44 Видети: С. Врачар, „Релативно остваривање прокламованог принципа законитости y Совјетском Савезу”, у: Симпозијум о основсиш и облишша закоичтостч y соичјализму, Београд, 1967, стр. lb-11.
74
Д. М. Митровић, Начсло законитости (стр. 55-78)