Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

79

УДК 347.440

Оливер Антић*

Именовани и неименовани уговори у савременом облигационом праву

Изучавање u практично обрађивање уговорних односа који попримају наизглед потпуно нове облике, a који ce, све чешће, јављају y савременом праву, није могуће без „враћања" класичним институтима облиГаиионог, односно уГоворног права. Повећани број привидно потпуно нових неименованих уговора актуелизује потребу продубљеног теоријског изучавања поделе уГовора на именоване и неименоване, при чему ce највећи број тих модерних нових неименованих уговора може, y ствари, подвести под међуподелу, која ce налази негде на средини управо између класичних именованих уговора и неименованих уговора. To, разуме ce, има значајне практичне последиие, јер ће правни живот једног таквог уГовора зависитш од могућности примене на пример теорије апсорпиије или комбинаиије, a понекад ce чак и примена ових теорија мора релативизовати, нпр. теорија апсорпције са извесним одступањима. Неки најновији случајеви y нашој пракси потврђују потребу и значај оваквог приступа.

Кључне речи: Именовани угооори. - Неименовани угооори. - Повезани угоаори. - Сиојени уговори. - Мешовипш уговори.

I.УВОД

1. Савремено уговорно право заснива ce на начелима слободе уговарања и консенсуализма. 1 Ta начела, пак, темеље ce на индивидуалистичком и рационалистичком филозофском опредељењу XVIII и XIX века, када je слобода личности, нарочито после Француске револуције, дошла y центар друштвене пажње. 2 Старе идеје о човеку као највишој вредности, зачете y ан-

Др Оливер Антић, редовни професор Правног факултета y Београду. 1 Видети; С. Перовић: Облигационо право, Београд, 1986, стр. 152-190. 2 G. Ripert, La règle morale dans les obligations civiles, Paris, 1927, стр. 39 —40.