Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

складу с тим, реч или о повезаном уГовору, шш пак о мешовитом уговору. 42 Поред тога, уговорне стране могу да сачине такав уговор који представља оригиналну креацију, код кога ce права и обавезе не могу подвести под елементе ниједног именованог уговора. У науци ce овакви уговори означавају терминима: sui generis, односно атипичним уговорима . 43

2) Када ce врши квалификација уговора мора ce имати y виду правило falsa demonstratio non nocet, 44 jep странке могу било због недовољног познавања сложене материје облигационог права или, пак, због намере прикривања праве природе уговора 45 корнстити неадекватне изразе и ознаке, па чак и сам назив уговора поставити потпуно нетачно. Дакле, без обзира на то како je уговор насловљен и да ли су адекватно коришћени стручни термини y садржнни самог уговора, уколико ce уговор може подвести под неки именовани уговор, његов опстанак je знатно извесннји. To je последица чпњенице да именовани уговори настају консенсусом о битним, есенцијалшш елементима: сагласност о предмету и цени већ хиљадама година, разуме ce y општпм границама слободе уговарања, чини купопродају пуноважннм уговором. У случају спора код именованпх уговора y принципу je довољно консултоватн посебнн део законпка, одн. закона који уређује посебне (именоване) уговоре. To код неименованих уговора, наравно, није могуће; странке, пре свега, морају прећи дуг и неизвестан пут од преговора до уговора. Оне ce морају споразумети о бројним елементима, јер код неименованпх уговора есенцијални елементи захватају, по правилу, неупоредпво шире поље y односу на акцеденталије. У спорнпм случајевима суд мора да покаже далеко виши степен опрезности, па и знања, jep ce иза неименованпх уговора могу лакше сакрпти недопуштена располагања. Посебну пажњу потребно je показати изучавању не само предмета уговора, већ, и нарочито, каузе неименованог уговора. Неретко бнће неопходно ућп y мотиве обе уговорне стране (код двострано обавезннх) или, пак.

42 Оваква терминологија, разликовање мешовитих и спојених уговора (gemischte und zusammengesetze Vertraege) je практично општепрнхваћена y доктринн. Видети: Martinek, Moderne Vertragstypen, Band I, München, 1992, crp. 34. и даље).

43 Првн ce чешће cycpehe y швајцарској, a другн y немачкој науци. B. Martinek, Vertragstypen, стр. 35-36; Gauch-Schluep, Obligationenrecht 1, стр. 253; Јакшић-Стојановић, Елементи за једно у?оворно право, Београд, 1995, стр. 126.

44 Видети; Larenz, op. ch., бр. 11, стр. 424. и Martinek, Vertragstypen I, стр. 44.

45 Јакшић-Стојановић, op. ch., loc. ch.

96

О. Антић, Именовани и неименовани уговори... (trip. 79-115)