Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

на југу Европе, те, на пример, у француском праву подразумева и одређене разлоге у вези са уговорном природом друштва, док се у Италији и Грчкој томе придружују и бројни други разлози. 53 Разлика у националним правима очишедна је, према Друријевом мишљењу, у две равни: према првој равни, у разлозима ништавости, која се везује или за практичне разлоге изостанка императивних услова за оснивање друштва или за разне друге околности које су у највећој мери у вези са уговорном природом друштва; док се према другој равни ништавост разликује у односу на њену комплементарну улогу у поступку контроле поступка оснивања. 54

4.1.1. Разлози ништавости нужни за постојаље друштва

Таксативно наведени разлози ништавости углавном се односе на оне без којих друштво не може ни ваљано да настане, а уколико се то ипак деси, не може ни да постоји у правном промету. Такав смисао дају разлозима ништавости нека национална права, у којима је, попут немачког права, јасна граница између ништавости правних послова у грађанском праву и друштва - које улази у сферу компанијског права. 55

Ти разлози се пре свега односе на изостанак пословног имена друштва, износ појединачних улога, укупан износ уписаног капитала или делатност друштва у оснивачком акту или статуту друштва. Међутим, иако у том случају оснивачки акт не садржи те елементе, није реч о мањкавостима акта као таквог већ о немогућности идентификације друштва и његових чланова, односно његових суштинских елемената. У случају изостанка наведених одредби неопходно је да се оне уопште не могу, чак ни посредно, наћи у тексту оснивачког акта. 56

Исто се односи и на случај повреде одредаба о минималном уплаћеном оснивачком капиталу који је предвиђен у националном праву и то је заправо један од елемената на коме су поједина национална права посебно инсистирала приликом настанка друштва. Ипак, овде није реч о неизвршењу обавезе уношења или угшате улога већ о

53 R. Drury (1991), 248-249.

54 Ibid., 249.

55 М. Paschke, 1,

56 Тако је, на пример, у случају изостанка одредаба о укупном износу уписаног кагштала неопходно да се тај износ не може ни посредно одредити (примера ради, у случају када су предвиђени појединачни улози и њихова вредност али не и њихов збир) - дакле у случају потпуног одсуства одредбе којом би могао да се одреди основни кагштал друштва. Вид. такво мшпљење у немачкој литератури код Holger Fleischer, Wulf Goette (Hrsg.), Miinchener Kommentar zum Gesetz betreffend die Gesellscahften mit beschrdnkter Hafiung (GmbHG), Band 3: §§s3—Bs, C. H. Beck, Mimchen 2016 2 , 885.

112

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017