Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ву. 49 Стога је једна од последица таквог приступа и домашај одредбе о ништавости, која се односи пре свега на она друштва која постоје у очима трећих лица, онако како је то према стању из регистра, и ради заштите сигурности у правном промету. 50 Ван оквира режима ништавости остају, дакле, они случајеви када друштво није регистровано. Примери таквих ситуација подразумевају не само разне проблеме у вези са друштвом у настанку (попут преддруштва у немачком праву), већ и у оним случајевима у којима трећа лица верују да друштво постоји, иако за то нема основа према правилима о настанку и регистрацији друштва.

Разлози ништавости односе се на организационе елементе друштва без којих оно не може да постоји, уговорне и елементе оснивачког акта и забрањену делатност. Такође је могућа у случају да је изостала контрола оснивања. 51 Ипак, сви лимитативни разлози ништавости не морају да буду нити су прихваћени у свим националним правима.

Та разлика у разлозима ништавости је нарочито пре хармонизације указивала на она различита питања која се, према виђењу националног законодавца, налазе у основи концепта привредног друштва и његове правне природе. 52 Стога нису сва права познавала пре хармонизације, као ни након ње, све предвиђене разлоге ништавости, а у некима од њих није чак била ни предвиђена могућност ништавости оснивања привредног друштва. Истакнуто је да примена разлога ништавости чудном коинциденцијом расте ка југу ако се национална права посматрају на географској карти: док је врло ретка или чак не постоји на северу, ништавост се значајније користи

49 К. Schmidt (1991), 378.

50 Суц ЕУ је изнео мишљење о примени одредаба о ништавости на она друштва за која трећа лица, према стању из регистра, сматрају да постоје. Вид. пар. 14 Пресуде у случају Übbink Isolatie BV (С-136/87), Judgement of the Court of 20 September 1988. Каже ce, наиме, да ce правила Директиве o ништавости примењују само у случају да трећа лица према правилима о објављивању верују да друштво постоји („... the rules concerning the nullity of companies laid down in Section 111 of the First Directive apply only where third parties have been led to believe by information published in accordance with Section I that a company within the meaning of the First Directive exists “). Вид. иV. Edwards, 47-48.

51 Према чл. 12, ст. 1, тач. б) Директиве о ништавости разлози ништавости постоје само 1) уколико је изостао оснивачки акт, превентивна контрола оснивања или друге предвиђене формалности; 2) када је предвиђена делатност друштва забрањена или супрогна јавном поретку; 3) када оснивачки акт или статут не наводи име друштва, износ појединачних улога, укупан износ уписаног кагштала или делатност друштва; 4) у случају повреде одредби о минималном утшаћеном оснивачком капиталу које је предвидело национално право; 5) у случају правне неспособности свих оснивача; 6) када је, супротно одредбама националног права, број оснивача мањи од два.

52 R. Drury (1991), 247.

111

Татјана Јевремовић Петровић (стр. 98-123)