Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Типичан пример даје француско право, које у режиму престанка друштва као један од разлога предвиђа и престанак путем обавезне ликвидације због ништавости оснивачког акта. Међутим, и у Грађанском и Трговачком законику предвиђена је примена посебних правила о ништавости друштва, као и правила која регулишу ништавост уговора, с тим што они код друштава чија је одговорност ограничена не могу наступити услед мана воље или неспособности свих уговорних страна. 63 Дакле, режим ништавости је двострук у мери у којој је регулисан или повредом (императивних) одредаба права која уређују привредна друштва, с тим што је разлог ништавости изричито предвиђен; или произлази из примене одредаба о ништавости уговора (и општих одредаба у вези са уговорима и оних посебних у вези са оснивачким актима), што завређује посебну пажњу. И у самој француској теорији се сматра да уноси несигурност у област ништавости друштава, будући да обухвата традиционалне разлоге ништавости уговора, као што су воља, способност, циљ и кауза уговора. 64 Такође се у обзир узима и превара. 65 Сматраће се да сви други недостаци оснивачког акта који су у супротности са императивним одредбама, а нису изричито предвиђени као разлози ништавости, нису ни предвиђени. 66 Тај традиционални режим ништавости редовно се преиспитује и пореди са рестриктивним режимом правила Директиве о ништавости, будући да значајно прелази њене границе. 67

4.1.3. Контрола и пропусти у контроли

Један од важних разлога ништавости јесте изостанак превентивне контроле оснивања или других предвиђених формалности приликом оснивања. Међутим, за разлику од свих других наведених разлога, та одредба пружа највише простора за разлике у погледу режима контроле, који се, како је то већ наведено, значајно разликује у националним правима. Стога је могуће и различито уредити када је контрола изостала, односно повредом којих формалности би долазила у обзир могућност ништавости друштва.

63 Чл. 1844-7, ст. 3 и 1844-10 француског Грађанског законика (Code civile), https://www.legifrance.gouv.fr/affichCodeArticle.do; ?id4rticle=LEGL4RTloooo2B72434 S&cidTexte=LEGITEXTOOOOO6O7O72I , 1. фебруар 2017; и чд. L. 235-1 француског Трговачког законика.

64 Jean-Paul Valuet, Alain Lienhard, Pascal Pisoni (commentaires et annotations). Code des societes et des marches financiers. Edition 2010, Dalloz, Paris 2009 26 ,120-121.

65 Philippe Merle, Droit commercial: Societes commercials, Dalloz, Paris 1998 6 ,

82.

66 Чл. 184410, ст. 2 француског Грађанског законика.

67 Став о супротности са правом ЕУ највише је изражен код нпр. Р. Le Cannu, В. Dondero, 242-245. Вид. и; Р. Merle, 82.

114

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017