Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Тако, на пример, немачко право познаје врло строгу контролу оснивања друштва, која, стога, у великој мери отклања потребу ништавости друштва и дозвољена је само изузетно. Пре свега, контрола подразумева да нотар обавезно оверава оснивачки акт, а затим суд проверава испуњеност услова за оснивање друштва, што такође обухвата и оснивачки акт. 68 Сличну контролу има и енглеско право, у коме се приликом регистрације издаје потврда, која представља необорив доказ да је друштво основано уз поштовање свих услова нужних за његову регистрацију и да је регистрација извршена у складу са законом. 69 Стога у енглеском праву није ни предвиђена могућиост ништавости, иако је предвиђена могућност испитивања регистрације друштва ради његовог брисања као изузетак, и то само када поступак покреће држава у случају озбиљног нарушавања јавног поретка. 70 Ипак, таква изузетна могућност се односи искључиво на околност да је друштво основано ради обављања недозвољених делатности, па се у теорији сматра да ниједан други разлог не би могао да води ка ништавости. 71

68 Чл. 23 и3B немачког Закона о акционарским друштвима. Судска контрола оснивачког акга је потпуна (неограничена) у пошеду формалних услова, док је ограничена у погледу његових материјалних одредаба. Тако суд може да ускрати упис друштва у регистар само у случају да одредбе оснивачког акта нису у складу са законом, а реч је о таквим одредбама које су искључиво или претежно предвиђене са циљем заштите поверилада или ради заштите јавног интереса, као и у случају погрешно утврђене процене неновачаних улога или таквих одредаба оснивачког акта које би водиле његовој ништавости. Као последица тога, сви формални недостаци се не могу више истицати након регистрадије друштва, а међу њима, осим форме оснивачког акта (уз луноважну оверу јавног нотара), сматрају се, такође и такви недостади попут (не)овлашћеног заступања ипи изостанка у поступку пред нотаром, али и недостаци у изјавама или мане воље приликом уписа акција. Ипак, то се не односи и на пословну неспособност уписника акција, на пример. Вид. детаљно: W. Muller, Т. Rodder, 165-166. Ипак, готово да је невероватно да дође до регистровања друштва када постоје такве околности, будући да суд о њима води рачуна приликом регистрације и да врши неограничену контролу свих наведених формалних услова. За разлику од конвалидадије регистрацијом у погледу формалих недостатака, недостаци у садржају оснивачког акга могу се истицати и након регистрације друштва, иако за поједине постоји могућност да се накнадно уклоне, док су неки везани за одређени рок.

69 Вид. чл. 15, ст. 4 енглеског Компанијског закона (Companies Act 2006), http://www.legislation. gov.uk/ukpga/2006/46/contents , 1. април 2017. Исту одредбу је садржао и претходни Компанијсви закон, о чему вид. детаљно: R. Drury (1985), 645 и даље.

70 V. Edwards, 46.

71 R. Drury (1991), 272. Аутор наводи случај друштва које је као своју делатност навело ,Јтроституцију“, што је био озбиљан разлог поништаја друштва. Вид. и Paul Davies, Gower and Davies ’ Principles of Modern Company Law , Sweet & Maxwell, Thomson Reuters, London 2008 s, 95. Ипак, други наводе да у том случају није реч о ништавости услед недостатака у оснивању, за које је потврда о решстрацији необориви доказ испуњености свих услова, већ о недозвољеној

115

Татјана Јевремовић Петровић (стр. 98-123)