Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

сагласе. 84 Тиме се, заправо, доприноси очувању поверења и сигурности у правном промету и још једним додатним правилом обезбеђује усклађивање са свим захтевима нужним за постојање друштва.

5. ЗАКЉУЧАК

Правни режим ништавости оснивања друштва разликује се у бројним детаљима у упоредном праву. Ипак, хармонизација права ЕУ успоставила је заједнички оквир за услове и поступак ништавости оснивања, који одликује рестриктивност и узак круг утврђених разлога који воде обавезном престанку друштва.

Најзначајнија карактер истика разлога ништавости је да по природи представљају нужне елементе за настанак и постојање друштва, те оно без њих не може или не сме да постоји. И данас се национална права разликују у избору разлога које дозвољава европски законодавац као (максималне - једине могуће) разлоге ништавости, будући да они указују на прихваћени концепт у схватању природе привредног друштва и основних предуслова за његов настанак и постојање. Најчешће се разлике у националним правима огледају у ограничењу разлога на оне у погледу изостанка императивних услова за оснивање друштва, за разлику од разних других околности које су у највећој мери у вези са уговорном природом друштва.

Режим ништавости оснивања друштва заправо и не представља ништавост у правом смислу речи већ једну „условну“ или „релативну“ ништавост, под којом се подразумева скуп правила која регулишу ситуацију у којој је привредно друштво настало, а да за то нису били испуњени сви услови, те упркос томе постоји не само фактички, већ и правно. Стога суштинска особеност тако схваћене ништавости лежи у потреби да друштво које је настало али са суштинским недостацима не сме да иестаие, чиме би се угрозили интереси великог броја лица. Напротив, једини начин његовог уклањања из правног промета представља режим престанка друштва у поступку његове обавезне ликвидације.

Ипак, основ разумевања режима ништавости оснивања привредних друштава јесте у месту тог института у (компанијско)правном систему Ништавост је, наиме, само један од института чији је циљ заштита интереса заинтересованих лица у правном промету; и то изузетно и као крајње средство. Због тога ништавост представља само последицу несавршености контроле оснивања. Што је контрола ефикаснија и свеобухватнија, то је могућност ништавости смањена.

84 W. Miiller, Т. Rodder, 167.

119

Татјана Јевремовић Петровић (стр. 98-123)