Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

обавезном ликеидацијом, чији је циљ да се оконча постојање друштва и омогући испуњење свих њешвих обавеза према трећим лицима. 79

Национална права имају могућност да уреде другачије последице ништавости само у односу на интерна питања у друштву - пре свега између њешвих чланова, док, напротив, у односу на трећа лица имају обавезу да предвиде одговорност чланова за уговорене а неуплаћене улоге, који су неопходни за намирење поверилаца. 80 To би значило да је односе међу члановима могуће уредити на различите начине, попут питања формирања имовине, обавезности одлука скупштине, располагања уделима, подели добити и слично, зависно од националног права. Или ће и за такве односе важити концепт друштва са недостацима, што је концепт савременог компанијског права; или је могуће да важи концепт према коме се сматра да такво друштво у односима није ни настало. 81 Неспорно је да је заштита трећих лица на првом месту, те циљ правила које успоставља поверење у постојеће друштво подразумева и постојање посебне имовине у односу на коју трећа лица могу да остваре своје захтеве. 82 Ипак, не сме се занемарити заштита интереса лица у оквиру друштва, једном када оно настане, те је важно заштитити интересе чланова адекватним окончањем међусобних имовинских односа. 83 Тиме је, упркос слободи уређења унутрашњих односа у случају ништавости, већина права ипак и та питања уредила применом правила о престанку друштва и обавезној ликвидацији.

Иако то није предвиђено правом ЕУ, многа национална права омогућавају да разлози за ништавост буду отклоњени, те тиме спречавају обавезни престанак друштва. Дакле, могуће је отклонити разлоге ништавости који најчешће подразумевају доношење одлуке скупштине или други адекватни начин отклањања недостатака који воде ка ништавости. У том смислу се сматра да управа друштва има дужност да захтева измену оснивачког (или другог) акта или да предузме друге мере које воде отклањању разлога ништавости, док чланови имају дужност (лојалности) да се са таквом одлуком

79 Вид. М. Habersack, 102.

80 Чл. 12, ст. 4и 5 Директиве о ништавости.

81 Види, између осталог, аргументацију за оба концепта код: Т. von Bodungen, 317. У прилог концепту друштва са недостацима и за унутрашње односе вид. К. Schmidt (1986), 424.

82 M. Paschke, 17. To je 5 између осталоц разлог другачијег односа у немачкој теорији према оним формама друштава која одликује неограничена одговорност чланова, јер правни промет није у тој мери угрожен ништавошћу те и не мора да се штити у истој мери правилима о ограничењу ништавости, будући да трећа лица своје захтеве ионако могу да остваре од чланова друштва који одговарају и својом личном имовином за обавезе друштва.

83 S. Gnmdmarm, 137; U. Hiiffer, 1379.

118

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017