Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

153

УДК 347.961.7(091)

CERIF: H2lO, Н220, Н3OO, 5145

Никола Селаковић,

мастер*

Корени латинског типа нотаријата

У раду се разматра настанак устаноее нотаријата латинског типа и покушава разоткрити његов праеи корен, тренутак обликовања и прерастања из приватног бележништеа у јаено. Пратећи генезу бележништеа латинског типа и његов развој оповргавају се тезе о његовој утемељености у римском праву, а указује на немали допринос византијског праеа. У трећем делу рада указује се на кључну улогу француске праене традиције у обликовању нотаријата латинског типа и коначном формирању јавног бележника. Ипак, недовољна научна обрада еезе између позновизантијског праеа и француског средњевековног праеа, а сличности у ретавању праених ситуација остављају простор за даље проучавање и разраду

Кључне речи: Латински нотаријат. Табелион. Епархоеа књига. Француско средњовековно право.

1. НОТАРИЈАТ И ПРАВНИ ИДЕНТИТЕТ СРБИЈЕ

Нотаријах, а поготово тзв. латински тип нотаријата, тешко се може сматрати институцијом која представља део историјскоправног идентитета Србије. У својој вишевековној правној историји Србија је познавала неке специфичне правне установе које би се modi©, мање или више успепшо, поредити са нотаријатом (нарочито средњовековни пристав, номик итд. 1 ). Додуше, Србија се накратко упознала са латинским типом нотаријата у првој половини прошлог

Аугор је асистент Правног факуптета Универзитета у Београду nikola.selakovic@ius. bg. ac.rs

1 Вид. више: Марко Костренчић, Fides publico, (јавна вера) у праеној историји Срба и Хреата до краја XV века, Београд 1930, 68; Ђорђе Бубало, Српст номици, Београд 2004.