Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Правнотеоријски разлог за установљење канцел параграфа видео се и у државној суверености, односно у немогућности да црква ужива екстериторијалност. Речју Богумила Вошњака, одбацивање канцел параграфа садржавало је у себи тврђење ,да државна власт нема посла у цркви, него да се ствара екстериторијалност за једну другу власт у држави, за црквену власт“. Међутим, држава „има право у свима пословима“ па се не може ,допустити да влада овакав један екстериторијалитет“. 36 Најзад, В. Вилдер је изнео својеврстан теолошки аргумент у прилог канцел параграфа: „Ми хоћемо и са овом установом да подигнемо религију на њену праву висину и хоћемо да очистимо религију од политнгчких кортеша и агитатора. И ако хоћемо да то поредимо са еванђељем, онда је господо ова установа она камџија са којом је Исус Христос терао из божијега храма фарисеје/ 437

За канцел параграф се изјаснио и посланик ЈМО Фехим Курбеговић: „Много се приговарало канцел параграфу, оној установи која каже да се богомоље не смеју употребљавати у политичке сврхе. Ја сам то као Муслиман мирне душе усвојио, и није џамија и нису цркве за политику. Ту треба да се вера проповеда, iy треба да се проповедају верски принципи, али она не сме да се профанише у свакодневној политичкој борби.“ 38 Курбеговић је указао на везу између употребе духовне власти и борбе за верско-просветну аутономију под Аустро-Угарском. Подела на оне који су били за и оне који су били против верско-просветне аутономије довела је до тога ,да се хоџе мешају у политику и да нису дозвољавале да се поред једних који нису били припадници једне странке моле Богу близу њих и други који тој странци нису припадали“. He помињући „мешање хоџа у политику“ на изборима за Уставотворну скупштину Курбеговић је закључивао да не треба ,да претварамо наше богомоље за партијско-политичке сврхе! Зашто да се дозволи муфтијама да се мешају у политичке агитације! Џамија треба да остане само џамија и из које треба политика да изиђе. Политика и вера немају ништа заједничког“. 39 Погађајући се с Владом о гласању за Устав, ЈМО није

па ћете видети, државна црква је православна црква. ... Све је то пало у нашем Уставном надргу. Ово је чудо. Нигде се није догодило да је црква раздржавила, како се догодило овдје. Она православна црква, која је толико урадила да се ослободи југословенски народ, она црква која је имала хисторичку оправданост да остане државна црква, једнога дана наједанпут је престала бити државна црква и допустила је једнакоправност свим другим црквама.“ - Рад Уставног одбора, XLV седница, 5. априла 1921, 36.

36 Ibid.

37 Ibid., 37.

38 Уставотворна скупштина / пленум, XVII редовни састанак, 18. април 1921,

39 Рад Уставног одбора, XLV седница, 5. април 1921, 32, 33.

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017