Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ни поменула канцел параграф, вероватно рачунајући с тим да због њене верске специфичности на њене чланове он неће бити примењен или да неће бити примењен уопште. 40

Најупечатљивији заговорник канцел параграфа у Уставотворној скупштини био је Едо Лукинић. Он је оправдавао канцел параграф како са верског, тако и са демократског становишта. Полазио је од тога ~да баш за једнога свештеника је врло опасно говорити о канцел-параграфу и побијати га. Нема сумње, да је црква храм Божји, одређен само за верске чине и за веру. Зашто онда да се тражи, да се у њој могу врпшти извесни чини, који не спадају на веру? ... У интересу саме вере, која се у осталом боље брани него је бране лоши попови, јесте, да се у верске ствари не меша ништа светскога а најмање политичкога и партијскога. Вера је само вера, а за вернике су у цркви само верске функције“. Следствено, немају право они који траже ,да у цркви и на светоме месту свештеник сме да се бави осим верских ствари и другим стварима“.

Са демократског становишта, Лукинић је наводио да они који „захтевају један демократски Устав, онда или не смеју бити за то да се канцел-параграф укине, или онда нису искрено за демократски Устав“. Обраћајући се свештенику Керубину Шегвићу, Лукинић је износио: ,Досподине Шегвићу, узмимо да ово није данас парламенат него црква. Ви држите проповед а ми слушамо. Ви ћете казати: ‘Браћо у Кристу, ја вам кажем, д-р Лукинић је купљен од Срба да говори за народно јединство Срба, Хрвата и Словенаца. ’ Слично се дошдило у жупи новиградској са свештеником Николом Грбиним који је тако још за време Аустро-Угарске говорио вам о мени. И сад ја слушам то, Господин Шегвић врло добро зна, да у цркви по кривичном закону не сме нико ништа да учини и да говори, него само свештеник и ако ко само мрдне у цркви, већ је учинио светогрђе и бива строго кажњен. Ви сте као представник божји у цркви у свећеничком орнату, а друго, кривични закон Вас тамо штити. Да тога нема, ја не би имао ништа против тога да се канцел параграф брише. Кад би ја вама у цркви у таковом политичком нападају на мене смео казати: Ти none лажеш’, кад би се смео успети на проповедаоницу: бранити се, онда не би никада као демократа тражио канцел параграфа.“

Лукинић је своје залагање за канцел параграф поткрепио и конкретним примером злоупотребе духовне власти. Прочитао је текст о „хушкању са олтара у Сињу“ о „жупнику Деламарићу, који је преко велике мисе на дрзак и гадан начин замијенио ријеч Кристове љубави у просто изазивање, те се свијет у чуду пита: Јели Синска црква храм

40 A. Purivatra, 123-128. Изјашњавајући се за канцел параграф, Курбеговић се изјаснио и за то да хоџе могу да буду партијски људи: „Ако хоће оџа да припада једној политичкој странци и да тера партијску политику, нека иде на плац на мегдан па тамо нека проповеда какву хоће политику али то не сме да ради у џамији.“ - Рад Уставног одбора, XLV седница, 5. априла 1921, 32.

43

Марко Павловић (стр. 28-49)