Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

малаца и донатора, давање предности преминулим над живим донаторима органа и спречавање комерцијал изације људских органа. Развој у тој области медицине диктирао је модификацију поменутих принципа и њихово проширење и на људска ткива и ћелије, што је резултирало доношењем ажуриране верзије овог документа 2010. године. 44 У тој верзији је промовисано донирање људских ћелија, ткива и органа, оснажени су принципи информисаног пристанка и забране продаје и куповине људских органа (ткива, ћелија), изједначени су живи и преминули донори, истакнута је забрана узимања органа од деце, забрана финансијске надокнаде, како за доноре, тако и за здравствене раднике, осим нужних трошкова, наглашена је посебна одговорност здравствених радника и медицинских установа у поступцима трансплантациј е, уз потребу постојања високог нивоа стручности и бриге за оба пацијента.

Један од најзначајнијих међународних докумената за учвршћивање постојећих медицинскоетичких и успостављање нормативних стандарда у овој области је Истамбулска декларација, којом су формулисани основни етички принципи за управљање донацијом и трансплантацијом органа и практични предлози за ограничавање, спречавање и сузбијање трговине људским органима. Бројност и научни и стручни ауторитет учесника конференције, на којој је једногласно усвојена поменута декларација, утицали су да принципи на којима се она заснива буду широко прихваћени, упркос њеној необавезујућој природи. 45

На подручју Европе усвојено је неколико међународноправних докумената, при чему је Савет Европе доминантно усмеравао начин правног регулисања те материје. Осим већ споменуте Резолуције о хармонизацији законодавства која се односи на уклањање и трансплантацију супстанци људског порекла, од необавезујућих докумената треба споменути Препоруку о трговини органима у Европи 46 , којом се препознаје постојање повећаног ризика од трго-

44 World Health Organization, Guiding Principles on Human Cell, Tissue and Organ Transplantation, Sixty-third World Health Assembly, 21 May 2010, Resolution WHA63.22.

45 Томе je знатно допринела посебно формирана Група за надзор над применом Истамбушже декларације (Declaration of Istanbul Custodian Group), чији je задатак да промовише, спроводи и подржава принципе декларације, те да да се подстакне усвајање ефикасних и етички прихватљивих трансплантадијских пракси широм света. Од свог оснивања 2010. године, та група успела је да подстакне велике промене у систему донадије органа и трансплантадионој политици и пракси држава које су биле препознате као средишта трговине органима. Вид. Francis L. Delmonico, „The implications of Istanbul Declaration on organ trafficking and transplant tourism“. Current Opinion in Organ Transplantation 14(2)/2009, 116-119.

46 Recommendation 1611 Trafficking in organs in Europe , adopted by the Parliamentary Assembly on 25 June 2003, https://assembly.coe.int/nw/xml/XRef/Xref-XML2HTML-en.asp?fileid=l7l2s&lang=en, 12. август 2016.

82

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017