Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

се „узимање органа или ткива од живог даваоца у сврху пресађивања спроводи искључиво у сврху лечења примаоца и када не постоји одшварајући орган или ткиво преминулог лица, те не постоји други, приближно једнак метод лечења. Пристанак 54 даваоца органа мора бити дат изричито и јасно, у писаном облику“ (чл. 19). Осим тога, забрањено је узимање органа или ткива од лица које није способно да да пуноважан пристанак у складу са одредбама Конвенције. Изузетак су само регенеративна ткива, и то под условима прописаним Конвенцијом (чл. 20). У погледу спречавања трговине органима, можда су најважније одредбе чл. 20 и 21, којима се прописује да „људско тело и његови делови не смеју, као такви, бити извор новчане добити“, те да „кад се приликом неког захвата одстрани неки део људског тела, он се може чувати и употребити у сврху различиту од оне ради које је узет једино кад се то учини у складу с одговарајућим поступком информисања и давања пристанка“.

Од четири додатна протокола уз Конвенцију, анализу заслужује Допунски протокол о трансплантацији органа и ткива људског порекла. 55 На почетку тог протокола наглашава се да су са људским органима изједначена и ткива, али и ћелије (чл. 2 ст. 2). У другом поглављу се прописује да се органи распоређују само пацијентима који су на службеној листи чекања, у складу са транспарентним, објективним и оправданим правилима, утврђеним према медицинским критеријумима. У случају међународне размене органа, процедура мора да обезбеди медицински оправдану и ефикасну дистрибуцију, узимајући у обзир принцип солидарности у свакој земљи. Систем трансплантације обезбедиће прикупљање и евидентирање информација потребних за ефикасну могућност праћења органа и ткива (чл. 3). Такође, прокламовано је и право на одговарајуће информације о ризицима и последицама које су укључене у систем донације и трансплантације, као и на пружање адекватне накнадне медицинске неге и за примаоца и донатора органа (чл. 5 и 7). За спречавање и инкриминисање трговине органима посебно је значајна одредба према којој се узимање органа од живог даваоца може вршити у корист примаоца са којим давалац има бли-

54 „Захват који се односи на здравље може се изврпшти само након што је лице на које се захват односи о њему информисано и дало слободан пристанак на њега. Том се лицу претходно дају одговарајуће информадије о сврси и природи захвата као и његовим последицама и ризицима. To лице може слободно и у било које време повући свој пристанак“ (чл. 5 Конвенције). Члановима 6-9 Конвенције детаљније се регулшпе заштита лица која по закону нису способна да дају пуноважан пристаиак, поступање у хитним ситуадијама и уважавање раније датог пристанка.

55 Additional Protocol to the Convention on Human Rights and Biomedicine concerning Transplantation of Organs and Tissues of Human Origin , ETS No. 186, Strasbourg 24. 1. 2002. Србија je потписала тај протокол 9. фебруара 2005. године, али га још увек није ратифшсовала.

85

Божидар Бановић (стр. 70-97)