Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

зак лични однос дефинисан законом (одговарајући степен сродства) или, у недостатку таквог односа, само под условима утврђеним законом и уз одобрење одговарајућег независног тела (чл. 10). Изричито је забрањена трговина људским органима (чл. 22), а од држава потписница захтева се да обезбеде одговарајућу судску заштиту и санкционисање понашања којима се крше принципи и правила установљени протоколом, као и накнаду штете која произађе из поступка трансплантације (чл. 24—26).

Упркос бројним међународним документима, од којих су најважнији овде споменути и анализирани, чини се да би највећи утицај на супротстављање тршвини органима, као засебном криминалном феномену, требало да има Конвенција Савета Европе против трговине људским органима. 56 Процедура усвајања конвенције, која је трајала нешто више од две и по шдине, праћена је значајним примедбама на текст преддога. 57

Уводни чланови јасно указују на то да Конвенција чини отклон од постојећег нормативног оквира који је, скоро искључиво, био усмерен на концепт „трговине људима ради одстрањивања органа“. Овде је доминантан концепт „нелегалног одстрањивања органа“ са живог или умрлог лица, који није ограничен само на лица који су жртве трговине људима. Такође, људски орган је дефинисан на такав начин 58 да се под тај појам никако не могу подвести ткива и ћелије људског порекла.

56 Council of Europe Convention against Trafficking in Human Organs , GETS N 0.216, Santiago de Compostela, 25. 3. 2015. До момента писања овог рада 16 држава чланица Савета Европе потписало је ову конвенцију а једина држава која ју је и ратафиковала је Албанија.

57 Једна од главних примедаба је да Конвенција не обухвата поступање са људским ткивима и ћелијама, што представља корак уназад у односу на друге међународне документе и захтеваће доношење додатног прогокола. Затим, недовољно је истакнут проблем нестапшце органа за трансплантацију што је по многима кључни узрок трговине органима. Приговори су се тицали и сувише наглашеног кривичноправног усмерења одредаба Конвенције, без адекватног разматрања гштања превенције и међународне сарадње, али и непостојања одредаба које би елиминисале услов ,двоструке кажњивости“ у кривичном гоњењу трговада органа, што би могло подстаћи трансплантацијски туризам. Прилично широко су постављени заштита и помоћ жртвама, али се не дефинише кога би, у том контексту требало сматрати жртвом Осим тога, сматрало се да има превише компромисних opt-out клаузула, а у складу са тим државама потписницама је препуштено да саме одлуче да ли ће, под којим условима и на који начин кажњавати даваоце (добављаче) и примаоце органа који су укључени у трговину органима или ће их сматрати жртвама. Види нпр. Council of Europe, Parliamentary Assmebly, Report (Doc. 13082, 20 December 2012); Council of Europe Committee on Social Affairs, Health and Sustainable Development, Committee opinion on the Draft Convention (Doc. 13289 of 30 September 2013); Council of Europe Committee on Legal Affairs and Human Rights, Committee opinion on the Draft Convention (Doc. 13354 of 8 November 2013).

58 Конвенција дефинише људски орган као посебан део љуцског тела састављен од различитих ткива, која одржавају његову структуру, васкупаризацију

86

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017