Arhiv UNS — Crkveni listovi

личђ, и АрзешЛ Георпевичв, такожде Бировт, M’žoTidfl Iва Кекићт и Таначници ApceHifi Дражичв, и Ге6ргlевичБ, тßторт. црковши ЈГазарт Стакићт. Вт, СтаромЂ Бечего МФсица sevpssapia 12-тог 1776 л-Бта. АрсенЈи РадивоевичЂ с. р. Ba4Kit. Поповичб с. р. Протопресвутерт, СегединокШ. Та је црква године 1848 изгорела ина томместу покојна српска добротворка бароница ЈовиГ подигла је капелу. За десет година не имађаху Бечејци цркве, него се у школи служило. Год ] 858. освећена Је данашња дивна црква, која се сваким даном улепшава тако, да јо данас, смем слободно рећи, најлепша црква у нашим крајевима. С поља је са запада на стубове подигнута, а врх цркве блистају се три величанствена тороња. Унутри се одликује особитом резаријом иконоотаса, кога краси сјајна позлата. Кор за певаче, кога нема ни једна православна црква у нашим крајевима, такођер је велики украо. Свештенство Ст. Бечејско неуморно се трудило, да народу омили цркву, те је заиста и постигло леп успех, јер при свем томе, што су нам данас већином цркве празне по осталим нашим местима, Бечејци се одушевљују за своју веру, и цркву радо посећују. Некада у Бечеју беше шест пароха, данас пак три, од којих је један окружни протопресвитер. Од год. 1771 до данас беху у Бечеју ови свештеници: Косма Клаић од године 1771—1815 Лука Петровић „ * 1771 —lBOl Mojcej Јовановић „ „ —IBO7 Георгије Живковић „ „ —IBOB Михаил Бошковић „ „ —1790 * Георгије Велимиров „ „ —1783 Нићи Фор Петровић „ 1799—1815 Јосиф Поповчћ „ 1808 —1811 Андреј Пророковић „ 1811—1815 ■Vranaciijo Блах. -ић „ 1815—1832 Георгије Коров 1815— 181iF Јован Гајновић „ 1816 —1874 Самуил Бранковић „ 1830—1869 Стеваи Савић „ 1834—1845 Александер Бастић прота 1846 —1873 Милан Костић прота„ 1874 —1880 Алексије Јосић „ 1856 Александер Поповић „ 1859 Младен Јосић капелан 1882 До године 1874 није бидо наслова: протопреовитерат бечејски, него: сегедински, а столица томе сегединском протопресвитерату беше у Молу ; сада је пак стално премештена у Ст. Бечеј, но већ 5 година је упражнено протопреовитерско место. Нека ми је овом приликом још дозвољено бзцити један поглед на горе наведени спис, који показује кад је и како је трећа црква освећена. У томе спиоу видићемо, да је приликом освећења постојао и парох Темерински. Чудно је када се чује, да је и у Темерину, у коме данас нема ни једног Србина, био прав јславни свештеник, Темерин беше некад чисто српско меото, у коме се родио и славни митроносни песник српски, Лукијан Мушицки; но год. 1800 почели су се исељавати Срби у данашне ђурђево, а године 1806-те изгори им црква, те од оно доба иселише се са свим. Но при свем том све до године 1848 налазимо у Темерину Срба; али кад они после буне нађоше своја огњишта спаљена, придружише се својој браћи, и настанише се и ови остали у I)урђеву. Тако је и опет једно чисто српоко меото изгубљено. Толико имадох рећи из података цркве Ст. Бечејске. Другом приликом прозборићу о дистрикту Ст. Бечејском.

ОДЛOМАК AУТОБИОГРАФИЈЕ ВЛАДИКЕ СОФРОНИЈА КИРИЛОВИЋА.

3 библиотеци манастира Грабовца има на четири листића мале шеонаестине, који су изадрти спреда из некаке књижице, влаотитом руком писана аутобиограФИЈа владике СоФронија Кириловића, која нема свршетка. Оздо на четвртом листу стоји: „прећи на дрsги краи книге,* али те књиге ни продужења аутобиограФ ије, на жалост, ја не могох наћи, те с тога изнооим овај одломак, како сам га нашао: СЗписате долђ именованагш. Долћ ихменованми рожден!емв изб Х|sнгарlе, комитата Баранскаriv, вароши Сечуис к- iц, которан варошв при краи Д $ наи рћки лежитв гдћ перв!и сербсгаи патр!архв Арсенlи ЧерноевичБ свои престолв имћлв и 6бlлб. Боспитанв тои долћ именовати т и р £ храмћ СВДТБIХБ архттратиговБ Михаила и Гавршла и прочихб безплотнихБ силб. Таи монастирБ обретает сн у комитатВ у хершаФт# аббаше СеЦарске. V томже и noMomjiio и благодћтелотвомв тогожде монастира (СшФронш) правилни? и законнlУ всн чинбl - лочившаги> Православнаго apxiepea и Господина ВасилЈа Димитрlевича, По времени же не многомб, престави сн вБхшеименованш епткопБ БожшмвпроизволешемБ и ихб цесаро-крал. и апост. велич. нашихв милостивћишихБ и державнихБ цареи Mapin oepesin и Јvv с и ф а BToparvv и сцарственика Дги’ nicin Новаковичв на престолв и enapiin-, по времени же и ерделскимв епископомв бвтстБ Госнодииб Дlцштш. Тоиже 6бхстб еЦарХБ enapxin, по томб 1762 rvv позватБ своимб eniскопомб СиЈФронш у Е рд е л б, тамБ и архимандритомв пос- авленБ монастира вБlшеименованаги> Грабовца npevvфлтц emo- помб ilr IемБ апр. 21-ro вб неделхо свцтб!хб мхроносицБ, и до смерти вБтшереченагш Господина ешскопа еЦархк и епарх. и бЗдимоке 6бхстб. По смерти етскопа Дгишиcia и Пагла Ненадовича, арх!епископб и митрополитБ избранБ естБ цКлимб клеромБ и народомБ пр. и ВБIСОКОДОСТОИнћИIПШ г. г. Јvvа н н б Tevvpг i е в и чб, епнжопБ вершачкш поставленв (гдћ и ц. кр. апоот. величества комисарБ приоћдствовалв г. е|£цел. граФБ Андреи Еа дикб) лћта 1769 rvv, септ. Бб том же соборћ и сгнодћ Си>Фронш, грабовачкш избранв за enicKona ерделскаги?, и послатБ у да себе представитв ц. е. апост. гдћ и конФирмацш приннлБ на ерделок|s enapxiro 1770 марта 11 -rvv и с указомв ц. кр. а. в. возвратшњ сп у Карловце и произведенБ на ВБКгочаишш степенБ вБlшепомлнssтимб г. г. и митрополитомБ.

Вл. Красић.

БЕЛЕШКЕ.

(Бр. 1. овогодишњег ~Јавора“) стр. 30, под рубриком „Раз но“ донео је једну белешку о обрштаруМихаилу Продановићу, у којој се између осталог вели ово: „Новосадски свештеник, преч. г. ђорђе Продановић унук је Михаилов. Он нам прича, да је Михаило родом Новосгфанин и да је имао овде у Н. Саду брата трговца, који је имао трговину своју од прилике тамо, где је сад кућа „код три кашике‘ с близу сз. Јовановске цркве. Кад је Михаило г. 1761 у Винковци умрво, беше онда тамо и сахрањен, но после седам година даде брат пренети смртне остатке овога српскогјунака у pofluo му место Н. Сад, и ту се сахрани г. 1768 у св. успенској цркви.“ На то имам приметити:

Бр. 1.

„ГЛАС ICL