Arhiv UNS — Crkveni listovi

ннмђ учешемЂ, и иоспћшное увлеченхе спучаиннмЂ знакомствомђ сђ западннми учешлми, безт. гочнаго изсд’кдовашл их'Б и . г ј Осим тајне св. крштш.а, коју правосдавна грчка црква незаконито 2 ) понавља при предажењу из друге хрпшћапске вјероисповјести у правосдавну, 3 ) она такођер неправпљно учи п о тајнп свећенства. Унаточ учен.у св. правосљавне цркве, да је тајна свећенства изгдадљива. грчка црква учи, да је та тајна неизгљадљива карактера. Тајна свећенства, по учењу св. правосљавне цркве, имаде изгљадљиви (сlеlећllе) карактер т. ј. љице, које имаде бљагодат свећенства, може бпти љишено те бљагодатп због одређених пријеступа и постати свјетовњаком, ка«» што је II џрије биљо, док нпје нримиљо те бљагодати. Да тајна свећенства нема неизгљедљивп карактер, види се: 1.) из тога. што се нигдје у св, Писму не говори, да је непзгљадљива*); 2.) што тога учења нема ни у списима св. Отаца ; 5 ) 3.) што се у апостољскијем правиљима 6 ) и у правиљима васељенских сабора*) та тајна признаје изгљадљивом;

’) СобранДо мнБјпи и отзнвовг.. т. IV. стр. 479. -) »пемогуће се је ирекрштавати ономе, којн је једном иравндно крштен, ма да он носдије тога утини хиљаду грпјехова, иди да се шта више одрекне саме вјеро«. Посдапица ист. патр. чл. 16. 3 ) Друго крштење практпковала јо и руска црква од 1621 —1666. године. кад је бдагодарећи псточним натријарснма на сабору 1666. г. то учење одбачепо као незаконнто. У грчкој цркви та је нракса уведена 1756. год. п трајс до данас. Та иесдожност иравосдавних помјесиих цркава у тако важном питању, дала је иовода знаменитом енглеском богосдову Палмеру, да је унаточ признања највеће вијерности Христовој цркви нравосдављу, шгак примио римокатодичку вјеру, у коју је и унио познато учоње о развијању догмата. Фидшшовђ. Современнне церков. вопросн; А. 11. Љебедевн. Исторгл грековосточ. церкви. стр. 318 —322. 1 ) Додуше авторитетнн богосдов римокатоличке цркве Пероие дозивље се на другу посданицу Еоринћанима I. гдаву 22. стих, и на посданицу Ефосцима I. гл. 13. стих; ади се на споменутим мјестима не говори о тајни свећенства, већ о тајни крштења и мирономазања. Реггоие. РгаеЈесћшоез Шео-Iо§lсае уоl. VII. КаПвБопае 1854. стр. 257. 5 ) Споменути р. кат. богосдов Пероне хоће да и св. предањем докаже Да је тајна свећенства непзгдадљивог карактера, иа се позивље на св. Јована Златоуста (11. Ношll. 1п ЕргзС ап Ерћез.), св. Кирида јерусадимскбг (СаЊсћ. 111 .), на св. Васидија Великог (Ношll. 111. јп 8. Варl.), на ЕпиФаиија. (Наегев. У.), св. Григорнја назијанзина (ОгаС ХР.), п иа св. Григорија Ннског (ОгаС 6е роепП.), адн се иа свијсм тнм мјсстнма не говори о тајни свећеиства, већ о тајни крштења, као што и сам Пероне признаје, кад каже»Еlеишг ех ра-1,11 ћив аИI (IосепО рег ВарНзшиш Iшргlтl бl§Шит аапсЊга. IпсlеlећllеЉ Е. с. уоl. УП. р. 258. 6 ) 62. правило аи. каже: »Ако се који клирик из људске бојазни од Ј.удеја иди јелина иди 'јеретика одрече Христова имена, нека ое искључи; ако ли се одрече имена кдирика, нека буде свргнут; иокаје ди се, нска се прими као свјетовњакЉ Милаш. Правпда иравосдавне цркве. књ. 1. стр. 182. 7 ) 21. правидо трудског сабора гласи; »Који су окривљени биди за каноиичке нријеступе, и зато су коначном и свагдашњем свргнућу бнли подврг-

ПРАВОСЛАВНО УЧЕЊЕ 0 ИЗГЛАДЉИВОСТИ ХАЈНБ СВЕПЕНСТВА

23