Arhiv UNS — Crkveni listovi

4.) у спмволичнијем књпгама 8 ) православне цркве: у ;;православном Петра Могиде, не говори се да је благодат свећепства неизгладљпва; а у посланици источних иатријараха^ 9 ) каже се само за крштење, да оно ,/полаже неизгладљпвп карактер V 0 ) Да је тајна свећенства неизгладл>пва, то је учење римокатолпчке цркве, које је донесено на трпдентинском сабору 11 ) као догмат, и које је унесено у римски катихизис. 12 ) Светитељ московски Фпларет, желећи омалова-

нути и отерани у рсд свјетовњака, ако се обрате добровољно нокајању* ... Шсl. стр. 494. 8 ) 0 знааењу символичнијех књига иравославне цркве, западни богослови имају лажан појам. Тако црквени историчар Робертсои каже; »осли и оиа (правосл. дрква) имРетт свои »исповРдагпп*, которнп также внражактт ел вТроисповРдиук) особноств отђ другихЂ в4роиспов4данш, то ИМЂ можно придаватв символическш характерт. толвко вђ условномв и ограниченомв с.числТ, и они имРготђ церковнни авторитетв лишђ настолвко, насколвко согласнн сђ вселенскихЂ соборовЂ« (исторгл христјаи. церкви стр. 1055. том. 11. провод Лопукина). Баш зато и јесу символичне књиге правосл. цркве символичне, што у њима нема ништа, што би се косило са васељенским христовим учењем, и зато имаду безусловно значењеЛ — Гас каже за символичне књиге прав. цркве; »б(е зшс! пГешаЈз ип4ег кхгсћИсћег АнсЊпШ нш! ш еш дећгасћ! лмогИеп.... Iћге (т. ј. иравосл.) пеиегеп ВекешИшббсћгШен бтб егпхеЊ, нlсћl а!б уегоИсшИсћ! хмогаеп*. BутћоИк И. §г. кхгсће. 8. 30.) То је истина, да нијесу символичне књиге издате уједно у једном зборнику, али је познтивно, да православна црква имаде трп символичне књиге; »православно исповједање католичке и апостолске цркве источне*: »Посланица источно-католичко цркве о православној вјери*, и »пространи хришћански катихизис правосл. католичке источне цркве«. У осталом сам Гас говори у уводу свог дјела, да му иије много шта познато у учењу правосл, цркве. Отац Емилијан Радић у својој брошури »Одбрана православља супрот јереси, неприсебности и незнању*, написаној против мене или како се је изразио 0. Емилијан против »енунцијације* у бр. 14. »Срп. Сиона* 1900 г. држи се такођер неправилног мишљења Робертсонова (стр. 20.) У ту погриЈошку пада и безимени писац врло лијепе и научне распЈ>аве »да ли по науци цркве православне тајна свештенства има карактер неизгдадими* у »Гласнику* за 1894. г. бр. 5. на стр. 72. 9 ) >' првобитиом тексту »посланице источних патријараха*, који није усвојила цијела православна црква, бида је изражена, благодарећи незнању и упливу римокатоличке црквс, тврдња, да је и тајна свећенства неизгладљива. (Кlттеl. МогшгаенГа Ебех ессЈевхае Опепl;аИB. Р. I. р. 450.) Подробније о томе види; РобертсонЂ. истор. хр. церкви, томђ 11. стр. 1073; ЛебедевЂ I. с. р. 55. и 56; Гласиик 1. с. ]). 71. ,0 ) члан 16. и ) »81 (риз (ИхегИ. ш IпћиB басгатенИз, ВарИзто зсхИсе!, СопПгтаИопе, е! ОгсИпо. поп Iтргlшl сћагаскегет 1п апхта, ћос сећ, (диоб<lат брјгИиаћ 1 , еГ ИиlеlећИе, ипДе е! Иаг! ноп робBинl; апаЉета з11«. Bебб!о VII. сапоп IX. 12 ) »Ез аиГеш сћагасДег ?еИИI диоћбат аштае хтргезбит, риоб сlеlег! мипсдхагп роЊвЦ регре!ио шћаегећ... Јат усго сћагасЊг ћос ргаебћгИ Iит и! арlх а(1 аИсјхИс! васп зизсхрхепбит, уеl рега§еисlит еШсхатиг ; Iит и! аИциа по!а аИег аћ иИего хпlегпобсаlиг. Ас ВарОбт! г]Ш(lет сћагасЊге ххИитдие и! ас! аИа засгатенИг регсхрхенба гесМатиг Iс!опеl, е! ео ргаеЊгеа 11с1е11б рориИхб а диае ИИет нон соИххИ, ЈИет аиlеххх хи сћагасГеге СонСхгтаИогИб, е! басхп Ог-

ХРИШЋАНСКИ ВЕСНИК