Arhiv UNS — Crkveni listovi

тератури био митроподит московски Филарет,- који је питање о изгладљивом карактеру тајне сиећеиства богословски и научно расправпо, те доказао, да је по учењу свете христове цркве тајна свећенства изгладљива. 18 ) Ади и послије издања дјела московског светитеља, то учење није јасио изражено у руској дитератури. У догматичкој системи иреосвећеног Сидвестра и у другом пздању, речено је за бдагодат свећенства: „она иризнаваема бнда такт же иеизмћнного п неизгдадимон), какљ и бдагодатв, подаваемад вљ креценхи, ночему рукоиодоженlе не дозводадосв иовторатг, точно также, какт и креш,еше л . 19 ) Године 1894. изашдо је дједо ироФесора московске унпверзе проте ИванцоваПдатонова „о заиаднБгхЂ у ком писац само узгред напомиње, да се тајна свећеиства код римокатодика сматра ;; на вћки (стр. 51.), док о другим и недогматичким раздикама говори врдо опширио. Шта више и у „обдпчит. ЕпиФановића, издаиом 1897. године, иисац, обдичавајући римокатодичко учење о тајни свећенства (стр. 85 —87.) не сиомпње ни ријечи о тако важној догматнчкој раздици као што је учење о неизгдадљивом карактеру те тајне код римркатодика. У нашој сриској богосдов. дитордтури, то је питање врдо дијепо према расправи Фидарета ријешено у Гдаснпку далматинско-истр. енархије, 20 ) ади и иосдије тога, то је учење остадо непознато нашијем богословским писцима, као што се види из подемике о. архим. Идаријона Весића, који, обдичавајући одступања римокатодичке цркве од правосдавне у тајни свећенства, не спомиње ни ријечи о тој најважнијој догматичкој раздици. 21 —Хп пессезбагаз ппИаз!

Душан Јакши^

проФесор кардовачке богосдовир

18 ) И. с. т. IУ. стр. 479—482. ,9 ) ДЈпнтт прав. догм. богД 1897. т. IV. стр. 384. То нам је да.хо повода да се писмено обратимо преосвећеном писцу, и да га упитамо, дади доиста под ријечју »неизгдадимни* разумије то што и римокатодипка црква. На то смо добиди одговор (због бодести очију преосв. Сидвестра) кроз проФесора кијевске духовне Академије протопрезвитера г. Еорољкова овај ; »Пруосвпшешши Силпвестрп охотно сознаетсл, что етотв тсрмшгв »неизгладимнн ие совсl;м(. точно имђ употребденЂ, п что подђ симђ термгшомЂ онђ не разумГ.дЂ того, что разумГОотЂ римско-катодики*. Писмо од 10. марта. 1900. -°) Број Л г . стр. 68 —75. 21 ) Гдасник прав. цркве у С])бији бр. 4. стр. 41.

ХРЕШЋАБСКИ ВЕСНИК